IFBB Online Coach Marko

Malo dump mojih misli

Ono što me je najviše oduševilo u Valensiji nisu samo mesta ni ambijent, već ljudi i njihova dobrota.

Dok smo se vraćali peške sa planine, možda šest različitih ljudi je stalo da nas pita da li smo dobro i da li nam treba pomoć. Nije to bila intervencija iz obaveze, nego iz stvarne prisutnosti u tuđem postojanju.

U parkovima, dok trčiš, postoji taj suptilni jezik priznanja — ljudi koji rade isto što i ti često te pozdrave blagim klimanjem glave, kao da kažu: “vidim te, prepoznajem tvoj trud, nastavi.” Bez reči...

Čak i u običnim, svakodnevnim situacijama — u prodavnici, na kasi — čuješ: “Es todo, cariño?” (“Je l’ to sve, dušo?”), što nosi toplinu koja prevazilazi čistu transakciju.

U svemu tome postoji jedna zajednička nit: odsustvo egocentričnosti kao osnovnog društvenog moda. Kao da individua ovde nije centar univerzuma, nego samo jedna tačka u mreži međusobne pažnje.

Sledeći put kada vam neko od trenera kaže: „Ako mogu ja, možete i vi“, zaobiđite ga jer je ograničen k’o terasa.

Zadovoljstvo mi je što sam imao priliku da uradim intervju sa

U tekstu pričam o tome šta fitnes zaista znači, kako realno uklopiti trening i ishranu u svakodnevni život i kako stvoriti navike koje traju.

Tekst mozete procitati na linku: https://mariolapantelic.com/najveca-satisfakcija-kad-promenim-neciji-zivot-na-bolje/

Hvala na ukazanoj prilici i kvalitetnim pitanjima 😁

Zapratite Mariolu za zaista zanimljiv i autentičan sadržaj.

Postoji stvarno dosta korisnih saveta koje možemo čuti od trenera na društvenim mrežama.
Problem je što se sve više i više komplikuje nešto što je u suštini jednostavno.

Da, hipertrofija zavisi od dobro programiranog treninga, tehnike izvođenja, opterećenja i volumena.
Ali osobi koja tek počinje da trenira nije presudno da li pogađa mišić pod idealnim uglom,
da li ima savršenu tenziju u donjem delu pokreta ili idealnu putanju kod svakog ponavljanja.

Činjenica je da uvek može optimalnije.
Ali se toliko zakomplikovalo da prosečan početnik više ne može da razazna šta je suština, a šta detalj.

On će skrolovati, gledati, biti zbunjen.
Sačuvaće treninge, vežbe i savete i neće implementirati ništa.

A istina je da bi, da se samo držao osnovnih vežbi i kontinuiteta,
do sada već imao rezultat.

Ponekad nije problem što ne znaš dovoljno.
Problem je što znaš previše, a ne radiš ništa.

Današnjica:
Vodjenje računa o sebi - opsesija
Zapostavljanje - normalno

Za fiziku kakav vidite na slici, meni je danas potrebno veoma malo da ga održavam.
Četiri treninga nedeljno, oko 2800 kalorija dnevno (uvek prilično fleksibilno, ništa nije bilo „u gram“), i otprilike 8000 koraka dnevno.

Iz moje perspektive, sve ovo deluje lako.
Ali ne zato što je objektivno lako — već zato što sam ga napravio takvim kroz dug niz godina.

Gradio sam integritet i strukturu života tako da me okruženje, porodica i ljudi oko mene shvataju ozbiljno. Da postoje jasne granice i uslovi u kojima je održavanje ovog nivoa moguće.
Paralelno s tim, gradio sam navike kroz ono što bih nazvao „programiranje podsvesti“.

Svaka navika koju radimo dovoljno dugo — kao što je, recimo, pranje zuba — vremenom postaje deo podsvesi. Postaje automatizovano. Ne razmišljaš o njoj, jednostavno je radiš.
To je bio moj cilj i zato sam svesno stvarao uslove da sve ovo bude lako.

Ali kada gledam nekoga ko je tek na početku, ko još nije u tom sistemu, razumem zašto sve ovo deluje kao nemoguća misija. Životne okolnosti često nisu usklađene, a emotivni, psihički i fizički kapaciteti nisu još sinhronizovani da bi se stvorilo mesto za nove navike.

Zato, ako ste u dvadesetim — moj iskren savet je da što pre počnete da gradite te navike.
Jer posle tridesete, kada život i realnosti dođu do punog izražaja, stvaranje istih tih navika postaje mnogo teže, a ponekad i skoro nemoguće.

Ne zato što ne možete.
Već zato što niste na vreme stvorili uslove da to bude lako.

Samo mali podsetnik da se mnoge stvari koje želimo mogu pretvoriti u stvarnost. Leva slika je počela kao dečački san, a desna je realnost — jedno od najboljih takmičenja u Dubaiju.

Znam mnogo devojaka koje traže rešenje problema u Dm-u i Liliju, ali im je ishrana veoma loša. Kvalitet kože noktiju i kose će većinski zavisiti od vaše ishrane.

Toksična strana fitness zajednice

Ponavljam opis sa današnjih storija jer vidim da je dosta vas rezonovalo sa objavom.

Nakon više od 10 godina provedenih u fitnes zajednic, postoji jedan toksičan deo o kome se retko priča.

„Ja imam bolji fizički izgled, ja sam bolji od vas.“ gledanje na svet.
Dosta njih postanu zavisni od eksterne validacije gde lajkovi i pratioci diktiraju sreću. Kada dostignu određenu telesnu figuru, lako je da poveruju da su bolji od drugih.
Stvara se lažna slika – ‘ja sam iznad vas’.
Nisi.

Ono što mnogi ne vide jeste da postoji neko ko je možda uspeo u finansijama, karijeri, porodici, odnosima ili unutrašnjem miru – ali zbog toga što nema „pozavidnu figuru“, automatski ga svrstavaju niže.
A to je opasna zabluda.

Veoma često, dok se fizički izgled gura na prvo mesto, ostali aspekti života zaostaju.
I to je logično – kad sav fokus ide na jedno, nešto drugo mora da trpi.
Finansije, odnosi, stabilnost, mentalno zdravlje… sve to lako sklizne u drugi plan.

Savršen izgled ne znači savršen život.
A vrednost čoveka nikada nije stala u broj kilograma, procenat masti ili sliku u ogledalu.