IFBB Online Coach Marko

Subjektivni osećaj života ovde je takav da, znate kada ste na odmoru i dođe vreme za polazak kući, pa vas udari ona klasična „odmor je gotov“ depresija? Zamislite da toga nema, nego možete da ostanete 😌

Neka pravila po kojim živim!

Kada te neko pita: „Da li si srećan u životu?“, mislim da je to pomalo pogrešno postavljeno pitanje.

Sreća je emocija. Dolazi i prolazi. Postoje trenuci kada smo zaista srećni i mislim da bi upravo zato trebalo da ih cenimo, jer ne možemo očekivati da budemo srećni svakog dana, u svakom trenutku.

Po meni je mnogo važnije pitanje:

Da li si zadovoljan životom koji si do sada kreirao?

Da li si zadovoljan načinom na koji živiš svoju svakodnevicu?

Kada pogledam svoj život kroz širu sliku, mogu da kažem da jesam. Zadovoljan sam poslom koji radim, stvarima kojima posvećujem vreme, hobijima, osobom sa kojom sam, prijateljima sa kojima provodim vreme i načinom na koji se razvijam kao osoba.

To ne znači da sam svakog dana srećan. Naravno da nisam.

Ima loših dana, frustracija, problema i perioda kada stvari ne idu onako kako bih želeo.

Ali ako bih morao da pogledam svoj život kao celinu i da se zapitam: „Da li bih želeo da živim ovakav život?“

Moj odgovor bi bio da.

Zato mi svi oni klipovi na internetu u kojima se sve svodi na pitanje „Da li si srećan u životu?“ deluju kao previše pojednostavljen način gledanja na život.

Ne moraš da budeš srećan svakog dana.

Mnogo je važnije da možeš da budeš zadovoljan životom koji živiš čak i onda kada nisi srećan.

Što više vremena provodite u jednom načinu razmišljanja, to on više postaje vaša realnost.

Ako svakog dana hranite izgovore, tražite krivce i gledate na život kroz prizmu problema, vremenom će to postati vaš podrazumevani način razmišljanja. Tada će vam biti sve teže da pronađete motivaciju za promenu.

Sa druge strane, ako svakodnevno vežbate da se zapitate: “Šta mogu da uradim po ovom pitanju?”, “Koji je sledeći korak?” i preuzimate odgovornost za ono što jeste pod vašom kontrolom, gradite potpuno drugačiji mindset.

A upravo taj način razmišljanja stvara drugačiju budućnost. Imaćete više motivacije da radite na sebi, lakše ćete rešavati izazove i vaš život će biti ispunjen sa manje frustracije, a više napretka.

Još ako na sve to pijete zero sokove, onda promovišete i kancer....

Dijeta celokupnog života.

Ishrana i trening menjaju telo i um — to svi znamo. Ali vremenom sam shvatio da postoji još jedna vrsta "dijete": ono čime svakodnevno hranimo svoj um.

Gde provodim najviše vremena? Sa kakvim ljudima sam okružen? O čemu pričamo? U kom gradu živim? Šta gledam, slušam i čitam? Šta smatram uspehom?

Sve to oblikuje čoveka jednako kao ishrana i trening.

Samo je mnogo teže izmeriti nego broj na vagi.

Dugo sam o tome razmišljao. I polako sam počeo da menjam stvari — grad, okruženje, ljude oko sebe, način na koji provodim vreme.

Nije bilo brzo ni lako. Ali danas živim onako kako sam pre nekog vremena samo sanjao.

Trening je bio deo toga. Ali samo deo te slagalice života.

Pre nekoliko dana mi se javio kolega Dule i rekao da dolazi u Valensiju, pa smo se dogovorili da odradimo jedan trening zajedno.

Međutim, kada smo se našli, shvatili smo da obojica imamo dosta znanja i iskustva koje bi bilo šteta da ostane samo između nas. Zato smo odlučili da uradimo jedan mini intervju direktno u teretani.

Čim sve izeditujemo, biće dostupan na društvenim mrežama. Baš mi je drago što smo ovo snimili, jer smatram da smo prošli kroz mnogo važnih tema i problema sa kojima se ljudi danas svakodnevno suočavaju. Verujem da će mnogima biti korisno.

Dušan Janjević | Personalni trener

Sve češće primećujem koliko lako upadnemo u tu zamku da je naš identitet zapravo naš posao.

Da je činjenica što smo nečiji pasivni prihod postala stvar ponosa. Da zvučimo zauzeto, radim radim radim, i da je to nekako postalo ko smo. A sve što nas gura samo u finansijski aspekt slavi se kao jedina prava produktivnost, jedini pravi uspeh.

Ali šta je zapravo dobro za psihofizičko zdravlje? Više aspekata. Druženje, hobiji, odmor, priroda, čitanje.
Kako bi zvučalo kad bi nekom rekli: "Idem da budem produktivan u nerađenju ničega"? Prilično ludo, ali kad pogledate, ima smisla.

Jer ja nisam moji rezultati. Nisam moja produktivnost.
Definiše me moja porodica, moji odnosi i ljudi do kojih mi je stalo. Definiše me prisustvo koje ostavljam u njihovim životima.

Definiše me trenuci kada se smejem, kada se odmaram, kada jednostavno postojim bez ikakvog cilja. I oni dani kada mi treba pauza, bez objašnjenja i bez krivice.
Odmor nije slabost. Pauza nije neuspeh. I teži periodi ne brišu moju vrednost kao osobe.

Živimo u vremenu gde se produktivnost veliča, ali skoro uvek kroz uzak okvir, uspeh, novac, rezultati. I tu lako postane nezdravo. Počnemo da merimo sebe samo kroz ono što postižemo, a zaboravimo na ono što jesmo.

Mi nismo naši poslovi. Mi smo ljudi koji žive, osećaju, vole, greše i postoje van svih uloga koje imamo.

Svaki izbor u svakodnevnici je bitan!

Zanimljiva stvar je da prve dve godine treninga nisam radio noge. Ni jednom.

Mislio sam da radim dovoljno, grudi, ramena, leđa, biceps. Klasika. Dok se jednog dana nisam slikao u kratkom šorcu i video da ličim na flaminga. Gore razvijeno, dole dva štapa koji se krive kad stojim.

Još zanimljivija činjenica je da me je žensko naučilo da radim noge. Bivša bokserka koja kada je dolazila na trening nogu, stavljala 160 kila na stari leg pres i dok bi to radila, pola muškaraca iz sale bi tiho nestalo.

Od kako sam krenuo da ih radim, noge su mi omiljena partija!