Бањалучке приче

Call Directions

Бањалучке приче Contact information, map and directions, contact form, opening hours, services, ratings, photos, videos and announcements from Бањалучке приче, Трг Крајине, Banja Luka.

НОЋИ ТРАПИСКЕ ШУМЕБања Лука, осамдесетеТраписка шума је осамдесетих имала више тајни него што је било стабала у њој.Док ...
03/10/2026

НОЋИ ТРАПИСКЕ ШУМЕ

Бања Лука, осамдесете

Траписка шума је осамдесетих имала више тајни него што је било стабала у њој.

Док су се у граду водиле расправе о самоуправљању, инфлацији, поскупљењу кафе, несташици бензина и стању у радним организацијама, под њеним крошњама одвијао се један сасвим другачији друштвени живот. Без делегата, записника и закључака.

Није то била шума за господу. Њене услуге нису користили људи са западноевропским лимузинама, викендицама и великим банковним рачунима. Ту су долазили обични смртници: радници из друге и треће смјене, службеници, возачи, комерцијалисти, кафе-куварице и тек понеки социјалистички главешина који је у јавности нарочито држао до породичних вриједности.

Њихове љубавне собе нису имале француске кревете, мини-барове ни поглед на море. Имали су Фићу, Стојадина, Ладу, Фолцику, понеки Југо, евентуални термос са кафом или чокањчић жестине и довољно маште да од шумског проширења направе привремени апартман са пет звјездица.

Долазило се послије друге смјене, бјежало из треће, понекад прије прве, а најчешће онда када би се код куће стекли сви услови да се пожели бити негдје друго.

Шума није постављала сувишна питања.

А и да јесте, нико јој не би одговорио.

ЗМИЈА ИЗ ТРАПИСКЕ ШУМЕ

Љето 1984.

Траписка шума није била предвиђена за романтику, али се показала као прилично функционална институција за потребе ванбрачног живота.

Није имала радно вријеме, није наплаћивала улазнице и није тражила личне карте.

Те вечери, међутим, шума је одлучила да се умијеша у једну сасвим приватну ствар.

Према верзији која се најдуже одржала, двоје наших суграђана, обоје у својим законитим браковима, нашли су се на уобичајеном мјесту, у уобичајено вријеме и са уобичајеним намјерама.

Није познато ко је први примијетио змију.

Познато је само да је услиједила вриска, да је једно од њих двоје напустило аутомобил без нарочитог обзира према обући, одјећи и партнеру, те да је друго остало само са проблемом који је захтијевао хитну медицинску помоћ.

Да ли је змија заиста некога ујела, никада није поуздано утврђено.

Једни су тврдили да је страдао господин, други да је госпођа, а трећи су се заклињали да змије уопште није било, него да је неко од њих двоје у полумраку угледао нешто у трави и напустио мјесто догађаја брже него што је стигао да закопча кошуљу.

Према једној верзији, повријеђено лице је завршило у болници, према другој, обоје су се исте вечери вратили својим кућама, али одвојеним путевима.

Шума је, као и обично, сачувала тајну.

Људи нису.

Од тог дана један од учесника наводно је престао да долази у Траписте, док је други промијенио и љубавну адресу и животне навике.

А змија?

Она је, ако је уопште постојала, остала једини учесник ове приче који није имао потребу да се правда супружнику.

Знате ли ви неку анегдоту из шуме?

НЕБОЈША КУШТРИНOВИЋ – ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ЗНАО И КАДА ЋЕ КИША, И ГДЈЕ ЈЕ ДОБРА КЛОПАНебојша Куштриновић није био само име кој...
02/10/2026

НЕБОЈША КУШТРИНOВИЋ – ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ЗНАО И КАДА ЋЕ КИША, И ГДЈЕ ЈЕ ДОБРА КЛОПА

Небојша Куштриновић није био само име које смо препознавали. Био је један од оних људи који су својом појавом, духом и особеним шармом остављали траг, а да се притом нису трудили да буду већи него што јесу.

Памтићемо га по његовој љубави према кошарци, по гурманским уживањима и оном посебном односу према животу у ком се знало да добар залогај, добра утакмица и добро друштво представљају важне животне категорије.

А тек његове временске прогнозе!

Док смо ми гледали у небо, Небојша је већ имао своју теорију. Некада смо му вјеровали без резерве, некада смо провјеравали прогнозу за сваки случај, али смо га увијек радо слушали. Јер и када би вријеме демантовало прогнозу, његов шарм остајао је непогрешив.

И можда је управо у томе била његова посебност - знао је да споји озбиљност и шалу, знање и животну мудрост, а свакодневне теме претвори у причу која се памти.

Недостајаће нам његове опаске, кошаркашке расправе, гастрономске препоруке и онај препознатљиви дух којим је уљепшавао наше дане.

Ако нас негдје одозго и даље посматра, вјерујем да већ има спремну прогнозу за наредне дане. Надајмо се само да ће овога пута бити сунчано, уз добру трпезу и кошарку која се не пропушта.

Драги Небојша, хвала ти за осмијехе, дружења и успомене.

Нека ти је вјечна слава и хвала.

СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ  - ШТА СЕ ПРОМИЈЕНИЛО?Фотографија из Бањалуке, објављена у Крајишким новинама (Гласу Српске ) ...
01/10/2026

СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ - ШТА СЕ ПРОМИЈЕНИЛО?

Фотографија из Бањалуке, објављена у Крајишким новинама (Гласу Српске ) у октобру 1956. године, уз шаљив, али прилично упечатљив коментар: "У овој години ово није ријетка слика. Сkele стрше на сваком кораку. Сада се гради више станова."

Прошло је седам деценија.
Грађевинска индустрија је напредовала. Зграде су данас веће, модерније и често имају дупло више спратова.
Али, када погледамо суштину слике, тешко је отети се утиску да се и није нешто много промијенило.

И данас се гради на све стране.
И данас скеле стрше на сваком кораку.
И данас инфраструктура често долази послије зграда - ако уопште стигне.
Само што су данашње зграде више.

Урбанистички услови често дјелују као да се прилагођавају већ изграђеном или "визији" инвеститора (а њихова визија је само једна - профит), умјесто да изградња буде посљедица јасно планираног развоја.

Нови станови ничу, а питања паркинга, саобраћаја, канализације, школа, вртића и јавних површина остају да их рјешава нека будућа генерација.
1956. - "Сада се гради више станова"
2026. - Гради се још више станова.

Само нам за тих 70 година, изгледа, још није пошло за руком да инфраструктуру подигнемо заједно са њима.

Можда је вријеме да коначно научимо оно што је ова фотографија знала још 1956. године - град није само број нових квадрата.

Шта ви мислите?

ГРОБ КОЈИ ЈЕ ВРБАС ОДНИОМного прије него што је Бања Лука постала град какав данас познајемо, уз Врбас је постојао један...
27/09/2026

ГРОБ КОЈИ ЈЕ ВРБАС ОДНИО

Много прије него што је Бања Лука постала град какав данас познајемо, уз Врбас је постојао један гроб о којем се шапутало.

Звала се Бисерназа.

Стара бањалучка балада прича да је била сестра Омер-бега и да је вољела Карапрохић Ибру.

Због једне сплетке, брат је посумњао у њу. У очају, Бисерназа је отишла на Врбас. Према старој пјесми, прије него што је скочила у воду, обратила се ријеци:

"Врбас водо, име племенито,
не носи ме дуго ни широко,
донеси ме до Хотића бента."

И управо тамо је Ибро пронашао њено тијело, а онда је и он окончао свој живот.

Можда би све остало само једна стара љубавна балада да није једног необичног детаља.

Гроб Бисерназе заиста је постојао.

Ибрахим Џафић је 1928. године у Новом Бехару објавио текст под насловом "Гроб Потопнице Назе у Бањој Луци".

Истраживачи су касније утврдили да се мјеста из пјесме поклапају са стварном топографијом старе Бањалуке.

Гроб је био уз саму обалу Врбаса, у близини првих млинова, на мјесту гдје је некада био Хотића бент.

Постојао је још у времену које су памтили стари Бањалучани, а онда је нестао. Нема више гроба. Нема бента. Нема оне старе обале.

Остао је само Врбас.

И једна севдалинка која је преживјела преко сто година, коју су пјевали Нада Мамула, Химзо Половина, Сафет Исовић, Беба Селимовић, Зехра Деовић, Мухамед Мујкановић...

А најзанимљивије је што историчари не искључују могућност да иза цијеле баладе заиста стоји стварни догађај који се некада догодио на обали Врбаса.

Шта се тачно догодило?

То је већ однијела ријека.

Као и гроб Бисерназе.

📍 Бања Лука — први млинови, Врбас

Први интернет или како је Бања Лука угледала "дигитално сунце" 1995. године? 🌐Да ли знате како је изгледао први интернет...
03/09/2026

Први интернет или како је Бања Лука угледала "дигитално сунце" 1995. године? 🌐

Да ли знате како је изгледао први интернет на нашим просторима? Замислите потпуну информативну блокаду, ратне године и вријеме када је рачунар био луксуз, а глобална мрежа мисаона именица.

Баш у таквим околностима, на Ђурђевдан - 6. маја 1995. године, група невјероватних ентузијаста са Универзитета у Бањој Луци урадила је нешто незамисливо - успоставили су ПРВУ интернет везу у Републици Српској и БиХ! 🚀

Иза овог историјског подухвата стајао је Универзитетски рачунарски центар (УРЦ), на челу са визионаром и тадашњим директором, проф. др Мирославом Рогићем са Машинског факултета. Заједно са инжењерком Марином Миљуш и тимом студената волонтера (међу којима су највећи технички терет изнијели Мирко Веселић и Драгомир Нинковић), креирали су прозор у свијет.

Телеком Српске је донирао један једини радио-релејни канал на траси Бања Лука - Београд, а веза је успостављена са Електротехничким факултетом у Београду.

Већ 8. маја веза је постала трајна, а само четири године касније, у октобру 1999, исти ти људи доносе нову револуцију - изграђена је прва оптичка мрежа која је повезала 14 универзитетских институција. У локалној мрежи брзина је износила тада фасцинантних 100 Mbps, док је излаз према свијету био 2 Mbps! За вријеме када се на интернет ишло преко кућних телефонских модема који су пиштали брзином од 33.6 kbps, овај "брзи" академски интернет изгледао је као научна фантастика.

Данас је ИТ индустрија један од покретача нашег града, али никада не смијемо заборавити професора Рогића, студенте волонтере и ране дане УРЦ-а који су, упркос свему, трасирали наш дигитални пут. 💻✨

Каква су ваша прва интернет искуства?

🏰 Од римског логора до тајних лавирината под земљом: Како је грађен Кастел?Да ли сте знали да тврђава Кастел коју данас ...
13/08/2026

🏰 Од римског логора до тајних лавирината под земљом: Како је грађен Кастел?

Да ли сте знали да тврђава Кастел коју данас познајемо крије скоро двије хиљаде година историје у својим зидинама, али и дубоко испод њих? 🧱

Овај вјечни чувар на обали Врбаса прошао је кроз невјероватне градитељске фазе које су од њега направиле несавладиву тврђаву.

📍 Римски темељи

Све је почело у II и III вијеку нове ере. Римљани су на овом мјесту изградили војни логор Castra. Била је то кључна раскрсница путева, војна база и важна одбрамбена тачка која је обезбјеђивала путеве из унутрашњости према Сави.

⚔️ Средњовјековне тајне

Након Римљана, на истим темељима настаје словенско средњeвјековно утврђење. Поједини извори помињу га под називом Castrum Nostrum или Дворац Бања Лука, који је чувао стратешки важан прелаз преко брзе ријеке.

💣 Османска трансформација и коначни облик

Свој данашњи, моћни изглед артиљеријске тврђаве Кастел добија почетком XVIII вијека. Под надзором тадашњег босанског дефтердара и касније Нуман-паше Ћуприлића (између 1712. и 1714. године), изграђено је 7 моћних бастиона (табија) и масивни бедеми отпорни на тадашња артиљеријска оружја. Тврђава је добила облик издуженог трапеза, окружена дубоким јарком кроз који је некада текла вода.

🇦🇹 Аустроугарски печат

Крајем XIX вијека, доласком нове царевине, унутар Кастела се дограђују војни магацини, касарне и велики казамати за потребе модерне војске.

🕵️‍♂️ Тајне које чува подземље

Лавиринти и тунели - oно што највише распирује машту јесте скривени свијет испод самих бедема. Изградња Кастела подразумијевала је и сложен систем подземних тунела, пролаза и казамата. Ови тунели су служили за сигурно кретање војника током опсада, складиштење барута, али и као тајни излази у случају опасности. Бањалуком и данас круже легенде да поједини подземни лавиринти воде далеко изван самих зидина тврђаве - па чак и испод самог корита ријеке Врбас, повезујући Кастел са другим важним тачкама у граду! Иако су многи дијелови данас зазидани или неистражени због безбједности, они остају најузбудљивији дио ове историјске слагалице.

🌱 Ново доба

Данас Кастел живи своју најљепшу младост - као културно средиште Бањалуке, мјесто концерата, манифестација и велике рестаурације која му корак по корак враћа стари сјај.

Имате ли ви своје успомене са Кастела? Подијелите их с нама у коментарима.

"Бог не воли намргођене дјевојчице.Насмијеши се.Напиши ту проклету домаћу задаћу и шмугни.У облаке.Јер, у облацима се, и...
11/08/2026

"Бог не воли намргођене дјевојчице.
Насмијеши се.
Напиши ту проклету домаћу задаћу и шмугни.
У облаке.
Јер, у облацима се, ипак, најљепше спава, мала!"

(Из пјесме Мала)

У сјећање на Бору Капетановића (1953 - 2026)

Заборављени епски путеви - из Бање Луке преко читаве планете до СолунаКада је избио Велики рат, Срби из Босанске Крајине...
19/07/2026

Заборављени епски путеви - из Бање Луке преко читаве планете до Солуна

Када је избио Велики рат, Срби из Босанске Крајине нашли су се у аустроугарској униформи, гурнути да ратују против своје браће. Али срце их је вукло на другу страну. Своју слободу су куповали епским путовањима.

✈️ Пут из Америке

Бањалучки печалбари који су радили у рудницима и фабрикама широм САД и Канаде масовно су напуштали послове. Окупљали су се преко Српске народне одбране и соколских друштава па бродовима прелазили Атлантик да би стигли на фронт.

❄️ Пут преко Сибира

Они мобилисани на Источни фронт масовно су се предали руској војсци. Из заробљеничких логора јављали су се у добровољце. Након Руске револуције, прошли су кроз Сибир, Кину и Сингапур како би преко океана стигли у Грчку и пробили Солунски фронт!

🏞️ Најкраћи и најопаснији пут - преко Дрине

Прелазак Дрине се углавном дешавао на самом почетку Великог рата и за Србе из Бањалучке регије и Крајине је био доста захтјевнији од оних из Подриња, Семберије и Херцеговине - требало је непримјећено проћи кроз цијелу Босну под оштром аустроугарском војном и полицијском контролом, а у случају хапшења били би аутоматски осуђени на смрт. Преласци су се одвијали у 2 правца - приступање аустроугарским јединицама које су се стационирале на Дрини - и коришћење прве ноћне страже или метежа током борби за пребијег преко ријеке на српску страну. Други правац је био за немобилисане Србе, који су бјежали су од куће, кретали се споредним путевима кроз шуме и уз помоћ локалних сељака-јатака чамцима или пливајући прелазили Дрину код Зворника, Вишеграда и Братунца. У Србији су приступали добровољачким одредима под командама војвода Вука и Танкосића или редовним снагама Дринске и Моравске дивизије.

Ти људи су прошли кроз најкрвавије борбе на Церу, Колубари и Мачковом камену 1914. године. Затим су, заједно са српском војском, преживјели страшну Албанску голготу током зиме 1915/1916. године. Тек након опоравка на Крфу, они који су преживјели пребачени су на Солунски фронт. Зато се за њих каже да су двоструки хероји: прешли су и Дрину и Албанију да би стигли до Солуна.

🇷🇸 (Не)заборављени хероји

Имена попут Марка Грануле, Милана Абрамовића, Стевана Вукојевића и стотина других бањалучких солунаца дуго су била скрајнута на маргине историје. Након рата, многи су насељени као колонисти у Војводину, док су се други вратили да подижу своју Крајину из пепела.

Не дозволимо да изблиједи сјећање на ове див-јунаке. Они су симбол непокора и вјерности свом коријену.

💬 Да ли неко од вас има претка који је био солунски добровољац? Подијелите његово име у коментарима да их сачувамо од заборава! 👇

🎬 ОД ХУМАНИТАРАЦА ДО "НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА": Како је Бања Лука послије 1945. казнила своје највеће добротвореКада данас ...
14/07/2026

🎬 ОД ХУМАНИТАРАЦА ДО "НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА": Како је Бања Лука послије 1945. казнила своје највеће добротворе

Када данас шетате Бањалуком, кроз Господску, кроз Српску или Алејом Светог Саве, ви заправо корачате по мапи једне прекинуте историје. Корачате по имањима људи који су изградили грађански дух овог града, да би им послије 1945. године нова власт одузела све - па чак и право на сјећање.

Ово није прича о сувом новцу. Ово је прича о бањалучкој буржоазији која је свој иметак дијелила са својим народом, подизала школе и помагала сиротињу, да би на крају завршила у монтираним процесима, означена као "класни непријатељ".

✨ Ко су били људи који су живјели за Бањалуку?

У вријеме Врбаске бановине, Бања Лука доживљава процват, а српски трговци и индустријалци постају стубови просвјетитељства. Они нису били само привредници, били су филантропи.

🔹 Породица Пиштељић - синоним за бањалучку дарежљивост

Посједовали су огроман иметак, али су остали упамћени као највећи дародавци за Српско пјевачко друштво "Јединство" и Коло српских сестара. Помагали су Соколско друштво,, куповали књиге за сиромашне ђаке и финансирали просвјетне акције. Након рата, њихове њиве, млинови и куће постали су државно власништво, а њихово име избрисано из јавног простора.

🔹 Породица Милић - Саво Милић и синови

Ови велики велетрговци били су кључни донатори свих српских културних и просвјетних друштава. Финансирали су изградњу цркава, стипендирали бањалучке занатлије и ученике и помагали рад сиротињских кухиња. Послије 1945, дочекао их је "Суд народне части". Трговине су затворене, магацини одузети са свом робом у њима, а породица изложена јавном презиру.

🔹 Породица Милошевић - најбољи примјер како су се капитал и култура спајали у Бањој Луци

Као оснивачи и мецене многих културних удружења, улагали су у образовање и умјетност (из ове лозе потиче и наш Владо Милошевић). Казна нове власти? Одузимање кућа, претварање приватних станова у партијске канцеларије и тихи прогон из јавног живота.

💔 Трагедија која је прећутана

Оно што највише боли у причи о бањалучким трговцима јесте чињеница да су ове породице прошле кроз дупли пакао.

Током Другог свјетског рата били су на удару усташког режима - прогањани, затварани, а многи су изгубили животе у Јасеновцу или су били присилно расељени.

Након 1945. године, умјесто слободе и правде, дочекала их је комунистичка ОЗНА, "Црна кућа" и сурови закони о национализацији и конфискацији. Проглашени су за "сараднике окупатора" само зато што су током рата плаћали порез да би сачували главе својих радника и породица, или зато што су њихове фабрике морале да раде под присилом. Правни апсурд је ишао толико далеко да им је имовина одузимана "у име народа" - истог оног народа који су те породице деценијама храниле, школовале и запошљавале.

📜 Сјећање као дуг

Данас, када прођете поред старих бањалучких вила у центру града, сјетите се да оне нису пале с неба. Изградили су их људи који су вјеровали у просвијећену, културну и слободну Бању Луку. Свој посао су водили свјетски, а своје срце остављали свом народу.Вријеме је да се сјетимо Пиштељића, Милића, Дивјака, Томића и других, јер град који заборави своје добротворе, губи свој темељ.

💬 Да ли сте знали за судбину ових бањалучких породица? Подијелите ову причу да се њихово име и доброчинство никада не забораве!

Човјек који је надмудрио катастрофу: Како је Живко Бабић спасио Бању ЛукуДа ли сте знали да судбина градова често зависи...
13/07/2026

Човјек који је надмудрио катастрофу: Како је Живко Бабић спасио Бању Луку

Да ли сте знали да судбина градова често зависи од интуиције и храбрости само једног човјека?

За Бањалуку, тај човјек је био Живко Бабић.

У октобру 1969. године, Бањалука се суочила са својим најцрњим данима. Први, снажан удар земљотреса затресао је град у недјељу, 26. октобра. Док је већина мислила да је опасност прошла, тадашњи први човјек града, Живко Бабић, осјетио је да смиривање тла вара.

Исте вечери донио је историјску и ризичну одлуку: наредио је да се наредног дана, у понедјељак, потпуно обустави рад свих школа, фабрика и предузећа.

Судбоносни понедјељак у 08:53 ⏱️

Сљедећег јутра, у тренутку када би учионице биле препуне дјеце, а погони радника, Бањалуку је погодио други, катастрофалан земљотрес који је град буквално спремио за рушење. Зграде су се рушиле као куле од карата. Захваљујући Бабићевој одлуци да испразни објекте, избјегнута је трагедија незамисливих размјера и спасени су хиљаде живота бањалучких малишана и грађана.

Након што је спасио људе, Бабић је преузео улогу врховног команданта обнове. Данима је боравио на терену, координисао КРИЗНИ ШТАБ из импровизованих дрвених барака, организовао евакуацију становништва и покренуо масовну међународну акцију помоћи. Његова порука грађанима из тог периода остала је урезана у историју:

"Будите упорни да властитим иницијативама што више допринесете... чиме ће наш град најбржим путем стати на властите ноге."

Дипломатски и каснији ангажмани 💼

Изузетно образован (завршио је Високу новинарску и дипломатску школу у Београду са просјеком 9,6), Бабић је након руковођења Бањалуком наставио каријеру у високом друштвено-економском сектору. Своје организационе способности и дипломатски таленат касније је усмјерио на ширу сцену - у Сарајеву, гдје је био ангажован на кључним привредним и друштвеним реформама, увијек остајући упамћен као либерал и технократа који је интерес човјека стављао испред сваке идеологије.

Живко Бабић је преминуо 2000. године, али његово дјело живи кроз сваку генерацију Бањалучана која је рођена након те страшне 1969. године. Он није био само администратор - био је штит свог града, о коме нажалост врло мало причамо, а сјећања полако и незаустављиво блиједе.

На фотографији Живко Бабић са Јованком и Титом у разрушеној Бањалуци 1969. године ⬇️

Address

Трг Крајине
Banja Luka
78000

Telephone

+38765220693

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Бањалучке приче posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share