Awesome 8

a8 - Pljeskovac 016 3:3 (1:0) / penali (3:4)

Ponekad se turnir ne završi onako kako želiš. Ne zato što nisi bio dovoljno dobar, već zato što je sport, kao i život, često sastavljen od trenutaka koje ne možeš da vratiš.

Naš put na NBGD turniru završen je u četvrtfinalu.

Posle sjajnih trideset minuta igre vodili smo 3:0 i bili na korak od polufinala. Igrali smo hrabro, disciplinovano i sa energijom koja nas je krasila tokom čitavog turnira. Delovalo je da držimo utakmicu pod kontrolom.

A onda je fudbal pokazao svoje drugo lice.

U želji da što pre završimo posao, loše smo reagovali u igri sa golmanom-igračem. Protivnik je počeo da se vraća, a ono što je do tada izgledalo sigurno polako je počelo da klizi iz naših ruku. Gol po gol, prednost je nestajala, a semafor je na kraju pokazao 3:3.

Penali su, kao i uvek, posebna priča. Nekada nagrade, nekada kazne. Ovoga p**a sreća je bila na drugoj strani, a mi smo poraženi rezultatom 4:3 nakon izvođenja penala.

Boli. I nema smisla praviti se da ne boli.

Ali postoje porazi iz kojih čovek izađe manji i oni iz kojih izađe mudriji. Ovaj drugi želimo da bude naš.

Čestitke protivnicima na plasmanu dalje i na fer i korektnoj utakmici.

Posebnu zahvalnost dugujemo našim momcima, a naročito i .vrbnicanin . Tokom čitavog turnira bili su motor ove ekipe, njeno srce i njen ritam. Kada je trebalo povući, oni su povlačili. Kada je trebalo verovati, oni su verovali. Njihov doprinos ne može da se meri samo golovima, asistencijama ili statistikom. Neke stvari ostaju zapisane mnogo dublje od toga.

Hvala svim našim igračima koji su nosili grb a🎱, ostavili poslednji atom snage na terenu i pokazali da se karakter ne meri samo pobedama.

Veliko hvala organizatorima na sjajnoj organizaciji, gostoprimstvu i trudu koji iz godine u godinu podiže ovaj turnir na sve viši nivo. Upravo zbog takvih ljudi mali fudbal i dalje ima svoju posebnu magiju.

Turnir je za nas završen.

Ali prava vrednost čoveka ne vidi se kada pobeđuje, već kada ustane posle poraza.

¡Vamos a🎱!

a8 - Atina studenjak 4:1 (0:1)

U osmini finala NBGD turnira, a8 je savladao veoma kvalitetnu ekipu Atina Studenjak rezultatom 4:1, iako je na poluvremenu semafor pokazivao 0:1.
Pre svega, veliko poštovanje protivniku. Atina Studenjak je pokazala zašto je važila za jednog od najtežih rivala u nokaut fazi. Čvrsta, organizovana i opasna ekipa koja je od prvog do poslednjeg minuta terala svakoga na maksimum.

a8 je od prvog sudijskog zvižduka igrao disciplinovano, stvarao prilike i kontrolisao veliki deo dešavanja na terenu. Nedostajao je samo gol. Lopta jednostavno nije želela u mrežu.
A onda, kada je ostalo svega tridesetak sekundi do odlaska na odmor, stigao je hladan tuš. Atina postiže sjajan pogodak i odlazi na poluvreme sa prednošću od 1:0.
Takvi trenuci često otkrivaju kakva je neka ekipa zaista.

Drugo poluvreme donelo je odgovor žuto-crnih. Nije bilo nervoze, nije bilo traženja izgovora. Samo vera u saigrača pored sebe i u ono što je rađeno tokom cele utakmice. Korak po korak, a8 je vraćao kontrolu, lomio otpor protivnika i na kraju potpuno preokrenuo utakmicu za velikih 4:1.
Možda je upravo to najlepša stvar u sportu. Ne to što pobeđuješ, već način na koji do pobede dolaziš.
Hvala ekipi Atina Studenjak na fer i korektnoj utakmici i na borbi koja je ovu pobedu učinila još vrednijom.

Za nas priča nije završena.
U nedelju nas očekuje četvrtfinale, a tačnu satnicu objavićemo uskoro.
Turnir ulazi u onu fazu kada se snovi i stvarnost sreću na istom komadu betona. a8 je još uvek tu. I još uvek veruje.

¡Vamos a🎱!

a8 - Gagarin kafe 0:3 (0:2)

Poslednje kolo grupne faze donelo nam je utakmicu za prvo mesto u grupi F. Ovoga p**a, ekipa Gagarin Kafe bila je bolji rival i zasluženo slavila rezultatom 3:0 (2:0).

Utakmicu smo otvorili loše i platili cenu za to već u prvom poluvremenu. Dva naivno primljena gola promenila su tok meča i naterala nas da ostatak večeri provedemo jureći rezultat.

Ipak, drugo poluvreme pokazalo je da ova ekipa ima karakter. Preuzeli smo kontrolu, stvarali prilike i pokušavali da se vratimo u utakmicu. Lopta je kružila, šanse su dolazile jedna za drugom, ali između nas i gola stajao je njihov golman.
A fudbal, kao život, retko ima razumevanja za propuštene prilike. Dok smo tražili put nazad, stigla je kazna i treći pogodak koji je stavio tačku na utakmicu.
Čestitke ekipi Gagarin Kafe na zasluženoj pobedi, kao i na fer i korektnoj igri.

Za nas nema mnogo vremena za osvrtanje unazad. Na turnirima poput ovog porazi ne traju dugo, jer nova utakmica već čeka iza ugla.

Već danas okrećemo novu stranicu i ulazimo u nokaut fazu. U osmini finala od 20:15 časova očekuje nas ekipa Atina Studenjak.

Grupna faza je završena. Sada počinje deo turnira u kojem nema popravnog ispita.

Sve što je bilo juče ostaje juče.
Sve što vredi tek treba da se pokaže večeras.

¡Vamos a🎱!

a8 - Smartkeeper 1:0 (1:0)

Turnir u 61. bloku otvorili smo pobedom od 1:0 protiv ekipe Smartkeeper.
Nije to bila utakmica za statistiku i velike naslove.
Na papiru — samo tri boda i jedan gol razlike. U stvarnosti — mnogo više od toga. Beton malog fudbala nikada ne laže. On brzo pokaže ko može da trpi pritisak, ko zna da ćuti kada je teško i ko ume da ostane miran dok drugi gube glavu.

a8 je večeras igrao upravo tako. Bez previše buke, bez velikih gestova i lažnog glamura. Jedan gol bio je dovoljan. Ostalo je uradio Žarko Sokić, koji je na golu stajao kao čovek koji odbija da prihvati poraz kao normalnu stvar. Branio je mirno, tvrdoglavo i tačno onda kada je trebalo. Zahvaljujući njemu, mreža je ostala čista, a utakmica završena onako kako smo želeli.
Hvala ekipi Smartkeeper na fer i korektnoj utakmici i veliko poštovanje i organizatorima u 61. bloku. Iz godine u godinu sve izgleda ozbiljnije, lepše i življe — kao dokaz da mali fudbal na betonu još uvek ima dušu i da neke priče u ovom gradu ipak ne blede tako lako.

Naredna utakmica je u nedelju u 21:00 (31.5) protiv ekipe T-100.

Vamos a🎱!

Pobedili smo aktuelnog lidera i šampiona 8:3, ali brojke ovde služe samo kao fusnota. Prava priča se odvijala između pasova. Lopta je klizila kao da zna put unapred, teren je disao s nama, a mi smo plesali — tiho, precizno, bez viška reči. Na poluvremenu je bilo 5:1, kao da je neko već tada zatvorio poglavlje, ali smo mi nastavili da pišemo, iz čistog zadovoljstva.
Nisu znali gde su, a mi smo znali — tačno tu gde treba da budemo. U igri. U gasu. U toj jednoj noći kada se sve poklopi.
¡Vamos a🎱!