Православно спортско друштво Света Србија

ничне службе у цркви. Имамо и оних који тек треба да се крсте и све богомдано прихватамо. Деца Џудо клуба поју за певницом и чине црквени хор заједно са тренерима. Иначе, регистровани смо у надлежном министарству оваквим придевом у имену и одредницом у постојању. Свест и савест ка обожењу преко овако усмереног начина живљења промовишемо међу првима, при чему се подразумева да нисмо једини који смо знали да је то потребно и могуће. Опредељење спортиста и управе спортског друштва је црквеност коју желимо распрострањивати - преко пет стотине спортиста упућено је пуноћом вере и џудоа у Православном спортском друштву Света Србија.


Ви сте мајстор борилачке вештине која је постала олимпијски спорт који тренира велики број младих у Србији. На који начин сте успели да направите спој православне духовности и џудоа у пракси?
Џудо се први пут увршћује у кандидатски програм олимпијских спортова још за време игара у Амстердаму 1928. године, по великој жељи коју је гајио Џигоро Кано, оснивач џудоа. У Токију 1964. године, уз сву симболику он то и постаје, у привременом статусу. Летње олимпијске игре у Минхену 1972. године, уводе џудисте у сталну породицу спортиста учесника. Сигурно да у нашој земљи џудо завређује већу пажњу, зарад омасовљења и поготово подизања квалитета. Такав пример бисмо могли да следимо од руског председника Путина – са хришћанским животним опредељењем он употребљава и принципе џудоа. За стратешки уплив у џудо, државе којом управља, свакако да није разлог што је и сам џудиста. Одшколован за очување државе, он је то морао постати.
Иначе, православна духовност својом тежњом за слободом од греха сваку корисну радњу потпомаже на оплемењивање душе човечије и ми се том духовношћу водимо у нашем раду.


Који су спортови још заступљени у православном спортском друштву Света Србија?
Истоветно добрим такмичарским резултатом оснивача, покрећемо Клуб за скијање на води Света Србија. Председник клуба Предраг Ћеранић је државни рекордер. На овако професионалан начин као у скијању на води и џудоу покренућемо и друге спортове у Православном спортском друштву Света Србија.


Верујемо да спортови попут џудоа могу имати позитиван утицај на формирање хришћанске личности ако су усмерени на прави начин, али како се борити против негативних страна, присутних у сваком такмичарском спорту? На који начин успоставити примат духа над телом, односно православне духовности над спортским духом у овом случају?
Попусти да би победио, узвишени став спортске дисциплине џудоа, уносимо крсном мерилу. Непрекидно лепим тренажним процесом телу и освежавањем душе учењем и извођењем црквених и народних песама ми се трудимо да држимо васкршњу духовност. Имамо и сазнање да је свети Николај Јапански Просветитељ, достигавши број већи од сто тридесет хиљада православаца у земљи излазећег сунца, благословио упутством да је корисно похађати тренинге џудоа. Уподобити спортски морал хришћанском моралном вредновању је одрађен посао којим се постиже тај примат или рећи ћемо поредак. Подразумева се да спортиста, руковођен исправним тренером, бди да га не обузме супротни дух ништожни. Врхунски спортиста се одликује смирењем, добротом и мекоћом изражаја.


Чини нам се да могу постојати проблеми код неких борилачких вештина, које са собом носе и одређену философију (углавном зен будизам) уколико је човек православни хришћанин? Џудо у том погледу није проблематичан јер у пракси нема ту врсту позадине, али на који начин се односити према далекоисточним борилачким системима који у себи инкорпорирају отворено неправославне духовне методе рада
Да, џудо третирамо само као спорт и добро примећујете да као вештина која је претходила није проблематичан. Рецимо наш џудо тренер Винка Радовић била је првакиња државе у рвању, још једном олимпијском спорту. Па скијаш Предраг Ћеранић у млађим узрастним категоријама био је шампион у џудоу. Велико искуство свестраних спортиста, када смо се налазили на тренизима и такмичењима спортских борилишта широм света, суштински доприноси нашем раду.
Самим тим лако региструјемо опасне порозне утицаје неких далекоисточних борилачких система и нашем труду не допуштамо сметњу. Дух у наведеним системима је агресиван и циља тако да му се потчини слобода. Тај терен сасвим је клизав, то се касно схвати или се уопште не сазна већ једноставно пропаднете. Из предострожности да не уђемо у коло довољно је упозорити на штетност поменутих и задржати се на нереклами.


И на крају, која је Ваша порука младим православцима који желе да тренирају неки борилачки спорт, шта је то на шта посебно треба да обрате пажњу и на који начин треба да приступе споју „хришћанских врлина и борилачких вештина“?
Што може да се веже православној духовности - добро је, што не може није добро за спасење. То се препознаје стеченим искуством из цркава и манастира који су одреднице нашега сабрања. Васкрсли Господ Телом својим саздао је Цркву спасења и одатле треба да се црпи сво знање, умеће и подвиг, како у духовном тако и у телесном погледу.

Контакт:
Директор Џудо клуба Света Србија
Миљан Ћеранић
+381607330735

Председница и тренер Џудо клуба Света Србија
Винка Радовић
+381645709238