Nauči Kolo

Српски војник по повратку из заробљеништва у Аустрији 1918. године. Изгубио обе ноге.

У хлебу, симболу опстанка, скривен је пут. Гоне нас, али не падамо. Надмудрујемо их, с очима упртим ка небу. Христос Воскресе!

Момак носи црни комплет који се састоји од прслука, панталона, капута и кошуље.
Капут (ајна), панталоне и јелек израђени су од домаћег ваљаног црног сукна (дебљег вуненог платна) специфичног кроја.
Испод прслука носи памучну кошуљу извезену покрстицом.
На глави се налази црна шубара од астрагана, коју је украсио цвећем.
На ногама носи старе војничке кожне чизме.
На прслуку, са леве горње стране, носи три велика дуката који симболизују да је младожења. Такође, на прслуку има и ред малих повезаних дуката који су некада представљали богатство породице.
Понекад су мушкарци, уместо дуката, носили и џепни сат са ланцем.

Фотографију и текст послао:
Уколико вам је потребно влашко оглавље, контактирајре њега.

На слици се налази удата жена у старој влашкој народној ношњи, типичној за Буковче, Кобишницу и околна места.
На себи носи белину: покрстицом везану памучну кошуљу и белу подсукњу украшену ситном, ручно рађеном чипком у два реда. На ногама су црне вунене чарапе, плетене са типичним орнаментима, као и бели опанци украшени ситно хекланом црном чипком.

Носи набрану вунену сукњу — крацан — са петнаест цветних редова и траком од црног сомота при дну. Преко сукње је навучена нафаљтана вунена прегача са пет већих цветних редова, тканих на исти или веома сличан начин као и сукња, а и она је опшивена траком од црног сомота.
Горе је обучена либада од кадифе, украшена терзијским везом.

Косу и шишке је уплела, а испред шишки косу је увила у фризуру која се назива „пе сул“. На глави носи велико свечано оглавље — крпа лунга, исткану од домаће свиле (бурунџук), коју јој је старија жена вешто наместила.
Оглавље је украсила са шест ћилибарских игала. Позади на глави стављене су две црвене машне, а на теме је убоден златни брош. На крају је оглавље украшено сезонским цвећем, формираним у мали и велики цвет. У велики цвет забодена је колоља (сува, чупава трава) и пауново перо, које је некада симболизовало висок статус породице.

Око врата носи пет малих, урамљених дуката на црвеном концу, тик уз врат, док су остали дукати формирани у огрлицу на плишаној траци — салбу — која је иглама причвршћена на раменима и укрштена на леђима. На темену носи златан брош.

Ово је некада био један од најсвечанијих и најскупљих комплета у изворном правилу облачења, који су носиле богате, удате жене искључиво у најсвечанијим приликама.

Ношња са слике је теренски проналазак у селу Буковче и у приватној је колекцији који је текстр изнад написао и заслужан је за фотографије.

Призрен 1909. године

Извор: ЕМБ, М. Менковић

Обнова цркве Светог Николе у селу Љубижде код Призрена, саграђене између 14. и 16. века. Сви који желе да донирају могу то учинити уплатом на рачун Српске православне црквене општине Призрен:

Рачун примаоца: 205-171950-84 Шифра плаћања: 187 Позив на број: 22.5.2026. Сврха уплате: Прилог за обнову цркве Светог Николе у Љубижди
Прималац: Српска православна црквена општина Призрен

Црква Светог Николе је након доласка немачких снага КФОР-а опљачкана, демолирана и унутра паљена од стране екстремиста. Парохијски дом је такође опљачкан и спаљен.

🥳 Доступна два курса на платформи www.naucikolo.com сада можете поклонити у виду поклон картице за рођендан.
🎉 Обрадујте своје најмилије онлајн курсом фолклора по цени од 10€ или 15€.
🎂 Јавите нам се у ДМ за још информација