Triple F

Kakvo je tvoje iskustvo? Šta je tvoje mišljenje na ovu temu? 🙂

Šta te najveći deo vremena sprečava da treniraš?

To što stvarno nemaš vremena?

Ili te plaši sve ono što od treninga očekuješ?

Ako ti život već izgleda ovako nekako:

Posao.
Karijera.
Deca.
Partner.
Kuća.
Obaveze.
Tuđe potrebe.

Gde je tu vreme za tvoje telo?

„Samo još ovaj period da prođe…“

Čekaš ponedeljak.
Da prođe još ovaj praznik.
Da počne školska godina.
Da prođe Nova godina.
Da prođu vrućine.
Da prođe kiša.
Da se „malo smiri period“.

I onda krećeš.

Ponedeljak – trening.
Utorak – trening.
Sreda – ne možeš.
Četvrtak – iskrslo nešto.
Petak – već si odustala jer „nema smisla ako ne mogu kako treba“.

I tako po ko zna koji put.

Treba ti sistem koji može da funkcioniše i kada je nedelja haotična.

Rešenje?

Prestani da razmišljaš:

„Moram da treniram 4 p**a nedeljno.“

I počni da razmišljaš:

„Koji je minimum koji mogu da uradim i kada nemam vremena?“

20–30 minuta.
2–3 treninga nedeljno.
Fokus na vežbe koje daju rezultat.
Bez počinjanja „od ponedeljka“ svaki put kada život poremeti plan. Šta fali da počneš već od srede?

Trening ne treba da bude još jedna obaveza zbog koje ćeš se osećati krivom.

Treba da bude način da se vratiš sebi.

Da ojačaš.
Da se bolje osećaš u svom telu.
Da imaš više energije.
Da ponovo obučeš ono što voliš.
I da konačno prestaneš da budeš žena koja „stalno kreće iz početka“.

Gotovo sam siguran da vreme već imaš. Treba ti realniji pristup.

Ako si se pronašla u ovome, napiši nam „KREĆEM“ i pomoći ćemo ti da trening uklopiš u svoj stvarni život — bez odricanja od svega ostalog.

Svakodnevno ponavljanje istih zadataka.

U postpartumu retko kada će svaki dan izgledati onako kako si zamislila. Biće neprospavanih noći, promena planova i dana kada nećeš stići sve što si želela.

Ali upravo zato rutina ima toliku vrednost.

Ne mora da bude savršena. Dovoljno je da postoji i da bude tvoja.

Nekoliko minuta vežbanja. Čaša vode čim ustaneš. Kratka šetnja. Obrok u približno isto vreme. Odlazak na spavanje kada god je to moguće.

Ponavljanje malih navika svakog jutra i svake večeri donosi osećaj stabilnosti. Manje energije trošiš na donošenje odluka, lakše se vraćaš u ritam kada te život izbaci iz koloseka i mnogo je veća šansa da će ono što je zaista važno biti urađeno.

Vremenom dolazi više energije, kvalitetniji san, više samopouzdanja i osećaj da ponovo imaš kontrolu nad svojim telom i danom.

Ne traži savršen dan. Izgradi rutinu koja će te podržati i onda kada dan nije savršen.

Koja je jedna mala navika koja ti najviše pomaže da se vratiš u svoj ritam?

Šta je sa tobom ovog ponedeljka? 😂

Da li trening u trudnoći treba da bude priprema za poroðaj?

Smatram da trening u trudnoći ima dva primarna cilja.

1. Trenutno održavanje trudnoće aktivnom zbog velikih dobrobiti za bebu prvenstveno, ali i za trudnicu. Cilj je trenutni osećaj zadovoljstva i trenutno uživanje benefita treninga.
2. Indirektan uticaj na period koji dolazi - poroðaj i rani postpartum. Trening je programiran da kao celokupan ciklus ima ogroman pozitivan uticaj na poroðaj i stanje tela u postpartumu. Sa treningom u ovom kontekstu nije kasno krenuti ni u poslednjem trimestru.

Fizička aktivnost treba da te prati kroz svako životno razdoblje. I nikada nije kasno da se ponovo aktiviraš.
U pojedinim periodima života samo ćeš modifikovati pristup treningu, što znači trening će i dalje postojati kao takav.

Kakva su tvoja iskustva? - piši u komentarima. 🙂

Ako i kod tebe postoji nesigurnost u vezi sa pravim izborom treninga u trudnoći - piši mi da naðemo idealno rešenje za tebe. 🙂

Trudnoća je svakako, posebno životno stanje koje zahteva pažnju, individualan pristup i konsultacije sa najmanje dva stručna lica – ginekologom i stručnjakom koji je specijalizovan za kretanje i trening trudnica.

Mnoge buduće mame žele da ostanu aktivne tokom trudnoće i sasvim je u redu da biraju aktivnost u kojoj uživaju. Međutim, kao specijalista, uvek sam za specifičan i ciljano osmišljen pristup – trening snage individualno prilagoðen trudnici.

Nisam protivnih velikog opterećenja, ali ne mogu reći ni da sam potpuno za to, isto mišljenje imam i o pilatesu.

Šta je onda rešenje?
Upravo, individualno prilagoðen trening kroz sve ono što sam do sada naučio.
- trening snage.
- korektivni trening.
- trening rehabilitacije u svrhu terapije.

Zbog toga nisam pristalica isključivih metoda kao što su yoga, ili pilates. Smatram da takav pristup kod pojedinih trudnica može dodatno zbuniti mehanizme kontrole karličnog dna, umesto da ih unapredi.

Trening snage nam omogućava nešto što je izuzetno važno – da precizno utičemo na mišiće karličnog dna. Nekada je cilj da ih ojačamo, a nekada da ih naučimo da se opuste. Oba procesa su jednako važna za kvalitet trudnoće, porođaja i oporavka.

Ohrabrujem svaku trudnicu da bude fizički aktivna. Čak i kada postoji specifična ili rizičnija trudnoća, u velikom broju slučajeva postoje bezbedni i prilagođeni načini da se telo kreće, naravno uz saglasnost ginekologa i odgovarajući stručni nadzor.

Na kraju, zapamti jednu stvar:

Trening treba da služi tebi u trudnoći, a ne ti treningu.

Cilj nije da dokazuješ koliko možeš, već da svom telu pružiš ono što mu je u tom periodu zaista potrebno.

Ulaganjem u znanje i konstantnim unapreðenjem metoda rada garantujemo ti kvalitetan i efikasan trening koji podržava tvoju trudnoću.
Piši nam za više informacija.

Šta pokreće tvoje dane?

Mene pomisao da sa 60 godina mogu da potrčim za svojim unučićima, da ih podignem u naručje bez razmišljanja, da provedem ceo dan igrajući se sa njima i da uveče budem umoran od života, a ne od nekoliko koraka i saginjanja.

Kad god vidim ljude od 50/60 godina koji ne mogu da isprate dete od pet ili šest godina, zastanem i zapitam se: kada su odustali od svog tela? I zašto?

Godine nisu problem, već to što mnogi godinama ne ulažu u sebe, pa telo jednog dana počne da vraća račun.

Koliko košta zdravstveno osiguranje za tebe?

Većina odmah pomisli na mesečnu premiju koju bi plaćali za slučaj da nam jednog dana zatreba lekar.

Ali postoji jedno mnogo vrednije zdravstveno osiguranje.

To je svaki trening koji odradiš i kada ti se ne da. Svaka šetnja. Svako trčanje. Svako istezanje. Svaki put kada biraš da se pokreneš umesto da ostaneš na kauču.

To je ulaganje koje ne može da garantuje da se nikada nećeš razboleti, ali može da ti omogući da živiš kvalitetnije, snažnije i duže.

Fizička aktivnost je jedna od retkih stvari koje su potpuno besplatne, a njena vrednost je neprocenjiva.

Ne treniram zato što želim da izgledam mlađe. Treniram zato što želim da budem sposoban.

Da mogu da potrčim kada zatreba. Da nosim svoje dete, a jednog dana i svoje unučiće. Da mogu da uradim svaki izazov koji mi moji malci postave. Svako fizičko nadmudrivanne a da ne kažem “Čekaj, bole tatu/mamu leða!”, da ustanem sa poda bez napora. Da me telo služi, umesto da ja služim svojim ograničenjima.

Jer telo pamti svaku odluku koju danas doneseš. Ili ga svakodnevno gradiš, ili ga svakodnevno zapostavljaš.

Ne postoji prečica. Ne postoji čarobna pilula.

Postoji samo pitanje koje svako od nas treba sebi iskreno da postavi:

Da li danas mašim polisu koju plaćam?