Tekvondo klub ORAO Odžaci

о асоцијацију Србије. Почетком наредне, 2014. године, ТК Орао постаје члан Спортског савеза општине Оџаци и ТАС. Због иѕостанка финансијске подршке од стране Спортског савеза, Клуб је морао регистровати само мали број такмичара.

22.02.2014. у Руми је одржано Првенство Војводине. Оџачки теквондо клуб Орао је учествовао први пут. Дебитовао је и више него успешно. Прво злато за ТК Орао освојио је Ајредин Ајети у формама у сениорској категорији. Кадеткиња Ана Жјак освојила је прву медаљу у борбама за овај клуб заузевши треће место у категорији до 59 кг. ТК Орао је освојио пехар за треће место у генералном пласману у формама.

30.03.2014. у Вршцу је одржано Првенство Србије за сениоре и кадете. И овога пута остварени су изванредни резултати у конкуренцији 220 сениора и кадета из 40 клубова. Сениорка Ана Ћирић освојила је златну медаљу. Укупно је постигла чак 18 а примила само 2 поена. Разлика би била и већа да противница у полуфиналу није предала борбу пре почетка друге рунде, услед апсолутне инфериорности у првом делу меча. Кадеткнија Ана Жјак освојила је своју другу бронзуу овом спорту. Бронзе су освојили и Милан Јовкић и Данило Ранђеловић, којима је ово, као и Ани Ћирић, био први наступ. Ајредин Ајети, један од наших тренера и такмичара, на овом такмичењу је био судија.

10.05.2014. у Новом Београду је одржано Првенство Србије за јуниоре и пионире у конкуренцији 334 такмичара из 40 клубова. Победнички низ је настављен јер су и овога пута сви наши такмичари освојили медаље. Јуниорка Јелена Дујић освојила је сребрну, а пионир Петар Голубовић бронзану медаљу у борбама.

Старт оџачких Орлова је одличан изнад свих очекивања јер је укупно освојено 8 медаља, а чак 6 са Првенства Србије. Оџаци су добили сениорске шампионе Србије и Војводине. O теквондоу

Теквондо је корејска борилачка вештина настала 40-их година двадесетог века спајањем различитих вештина које су се вежбале у то време. Њено име долази из речи Tae (태, hanja 跆), што значи ударити ногом, Kwon (권, hanja 拳), што значи ударити руком и Do (도, hanja 道), што значи пут. Теквондо је ударачка вештина коју одликују атрактивне ножне технике и брзина. Данас се теквондо сматра једном од најпопуларнијих борилачких вештина и спортова, а број вежбача у свету се процењује на више од 100 милиона.

Историја

Историја борилачких вештина у Кореји је врло дуга. Најстарији докази су кипови и слике пронађени у гробници династије Muyong Chong (око 3. века п. н. е.) које приказују ратнике у борбеним позама. У то доба, Кореја је била подељена на три краљевства: Сила, Когурјо и Пекче. Сва три краљевства су имала јаке војске (у Когурју званих "Sonbae", у Сили „хуаранг") које су изучавале вештину ненаоружане борбе. У то време, вештина се звала хуаранг-до или субак.
Субак се развио у вештину taekkyon, која се често користила на војним демонстрацијама, и на турнирима на којима су се ратници могли доказати у међусобном надметању. То посебно долази до изражаја за време династије Koryo (918—1392. н. е.), која уједињује три краљевства, и када се такмичења у taekkyonu користе у сврху проналажења талентованих нових војника или чак именовању војника у официре. Кроз векове, taekkyon развија много специфичних ножних техника. За време династије Joseon, конфучијанство замењује будизам као службена религија, и друштво постаје мање фокусирано на ратовање и виши друштвени слојеви почињу се више бавити поезијом и музиком. Сходно томе, taekkyon постаје занимација нижих друштвених слојева и преживљава као народна игра све до почетка 20. века.

За време јапанске окупације Кореје, све борилачке вештине су строго забрањене и taekkyon практично изумире. Mnogo Корејанаца путује у Јапан на студије и тамо се упознаје с каратеом. По завршетку Другог светског рата и јапанске окупације, враћају се у Кореју и отварају школе борилачких вештина.
Неке од познатих школа из овог раздобља су Chung Do Kwan, Oh Do Kwan i Jidokwan. Школе нису биле повезане, а вештина коју су подучавали (углавном варијације окинаванског каратеа) се називала разним именима: kong soo do, tang soo do, tae soo do итд. Кроз утицај taekkyona, вештина поприма многе специфичне ножне технике, али се још увек подучава под различитим именима, с различитим формама, звањима која нису уједначена итд.
Међу власницима школа се убрзо јавља жеља за уједињењем њихових стилова у јединствену корејску борилачку вештину. Нова вештина се испрва назива tae soo do, али убрзо мења име у теквондо и почиње процесс уједињења. 1961. је основан Korea Taekwondo Union као прва удружена организација, која 1965. мења име у Korea Taekwondo Association, назив који носи и данас. Kukki-tekvondo је настао кроз напоре корејске организације за теквондо (КТА) да уједини различите корејске борилачке вештине. Kukkiwon је створен 1972. године, као организација која се брине о техничком делу теквондоа и његовом стандардизацијом. Светска врховна организација ВТФ настаје годину касније, 1973., и данас је КТА само једна од чланица ВТФ-а. Треба напоменути да се ВТФ искључиво бави организацијом турнира и да се не бави издавањем појасева или развојем форма, за што је задужен Kukikwon. За учествовање на ВТФ турнирима и олимпијским играма потребно је имати службену потврду о звању, издану од Kukikwona.

Теквондо у Србији

У Србији се теквондо вежба од 1983. године. Теквондо савез Србије основан је 1985. године, први председник је био Драган Петровић, а генерални секретар др Борис Кривокапић.
Данас се савез зове Теквондо асоцијација Србије, њен председник је Далибор Видаковић, а генерални секретар Зоран Ћендић.
Најуспешнији српски теквондо клубови су београдски „Галеб“, „Партизан“, „Црвена звезда“, „Азија“ и „Београд“, вршачки „Еурошпед“, шабачки „Летњиковац“ и „Винер Чиви“, Панчевачки „Тигар“ и др. Највеће успехе на међународној сцени остварили су Зоран Крајчиновић из „Галеба“ (првак Европе и трећи на свету) код мушкараца и Милица Мандић из „Галеба“ (Олимпијска победница 2012 године у Лондону) и Тања Грубор из „Београда“ (друга у Европи).

Теквондо звања се деле на десет ученичких звања (keup) и десет мајсторских звања (дан). Нови полазници крећу од десетог звања keup (бели појас), све до мајсторских звања дан (црни појас). Тачне боје појасева зависе о школи и федерацији, али већина школа се држи следећег система:
10. keup: Плави са две црвене траке и црвени
2. keup: Црвени са једном црном траком и црвени са две црне траке
1. дан и виши: Црни појас
Већина школа такође користи пруге на крају појаса да означи међустепене. Тако зелени појас означава 6. keup, док зелени појас с плавом пругом означава 5. keup, ili „виши зелени појас“.
Такмичења у теквондоу су обично груписана по звањима, тако да се полазници боре с противницима сличних могућности.

На самом почетку, тренинг теквондоа је наличио каратеу и састојао се од вежбања традиционалних ставова, блокова и удараца. Данас се традиционалним техникама не посвећује много времена и у већини школа су их замениле вежбе на врећи и с fokusarima.
Основе теквондоа деле се на
ставове (нпр. јахаћи став - juchun seogi, предњи став - ap kubi или задњи став - dwit kubi),
блокаде (нпр. горња блокада - olgul makki или доња блокада - arae makki),
ударце руком (нпр. ударац шаком - jumok јируги или ударац спољном ивицом длана - sonnal chigi), те
ударце ногом (нпр. кружни ударац - dollyo chagi или бочни ударац - yop chagi).
Циљ учења основа је развијање правилне технике, коришћење целог тела, и очување традиције теквондоа.

Форма је борба против замишљеног противника, која се састоји од 16-30 покрета. Покрети се састоје од одређених удараца и блокада руком и ногом. Учење форми је прави темељ сваке борилачке вештине па тако и теквондоа. Форме помажу у усавршавању кретања и технике. Форме се још називају poomse ili hjong. Kukki-теквондо садржи осам ученичких форми за ниже појасеве (taeguek poomsae) и девет мајсторских форми за црне појасеве (yudanja poomsae). Неки клубови још подучавају форме palgwae, које су развијене у исто време кад и мајсторске форме, али велика већина клубова користи новије и модерније форме taeguek. Неке организације и клубови још увек користе форме каратеа које су се користиле у самим зачецима теквондоа.
Извођење форма је данас међународни спорт, и већина земаља има техничке репрезентације које се такмиче у извођењу форма.
Самоодбрана[уреди]
Док се спортска борба темељи на такмичењу с правилима, технике самоодбране се користе у ситуацијама када не постоји довољна дистанца или су стандардне технике теквондоа (ударци рукама и ногама) непрактичне: напад оружјем, напади с леђа те ситуације кад нападач има контролу кроз гушење или држање жртве.
Самоодбрана се састоји од удараца рукама, ногама, лактовима, коленима, захвата и полуга на рукама и ногама, гушења, бацања, итд. За разлику од осталих делова теквондоа, самоодбрана није стандардизована и зависи од инструктора.
Ломљење[уреди]
Демонстрације ломљења су провера снаге и прецизности. Тачно пласираним ударцима, вежбач настоји да сломи предмете попут дасака, црепова, цигла или бејзбол палица. Демонстрације ломљења се углавном изводе као део презентација теквондоа и приликом полагања за више појасеве.
Борба
Задњи и по многима најважнији део таеквондоа је борба. Ову категорију грубо можемо поделити на договорену борбу (борба на један, два или три корака, као и борбене вежбе са или без штитника и слободну борбу (са или без штитника). У борбама теквондоа користе се ручне и ножне ударачке технике, али не и hosinsul бацања, чишћења или гушења.
Најпопуларнији аспект теквондоа је сигурно слободна борба. У случају олимпијске борбе по ВТФ правилима, ради се о борби по правилима фул-контакта, са штитницима и о међународном спорту који је представљен на олимпијским играма. Међународна федерација теквондоа (ИТФ) има своја правила, с контролисаним контактом, без штитника, али и с већим бројем дозвољених техника.

Олимпијски теквондо
Спортска борба
Теквондо се први пут појављује као демонстрационии спорт на олимпијским играма у Сеулу 1988., те поново у Барселони 1992. Од Сиднеј 2000., теквондо је стандардни део олимпијских игара. Олимпијско такмичење односи се само на борбу по правилима ВТФ-а.
На олимпијским играма учествију и женски и мушки такмичари.

Женске категорије:
-67kg
-73 kg
+73 kg

Мушке категорије:
до 55 kg
до 54 kg
-54kg
-59 kg
-63 kg
-68 kg
-74 kg
- 80 kg
- 87 kg
+87 kg

Правила
Борба по правилима ВТФ-а састоји се од 3 рунде од 2 минута, по правилима full contacta. Борба се завршава нокаутом, предајом, дисквалификацијом или пребројавањем бодова на крају меча. У случају нерешеног резултата, одржава се додатна рунда по принципу златног бода. Ако је резултат на крају додатне рунде још увек изједначен, судија одређује победника одлуком о супериорности.
Дозвољене технике су ударци шаком у тело, као и ударци ногама изнад појаса. Ударац у тело вреди један бод, ударац у главу два бода.
За недозвољене радње добија се опомена (kyonggo), две опомене представљају негативан бод (gamjeom). У случају тежих прекршаја, судија може аутоматски доделити негативан бод. Четири негативна бода доносе дисквалификацију.

Опрема
ВТФ прописује следећу заштитну опрему приликом спортске борбе:
Штитник за тело (hogu)
Штитник за главу
Штитнике за подлактице и поткољенице
Штитник за препоне
Штитник за зубе
С циљем повећања сигурности такмичара уведени су као обавезна опрема штитници за рис и рукавице за шаке.

Неки појмови у теквондоу
Dojang је кореански назив за теквондо дворану. Она је огледало ученика који у њему вежбају. Мора бити уредан и чист.
Бројање на кореанском: 1-hana 2-dul 3-set 4-net 5-dasat 6-jasat 7-ilgu 8-jadul 9-ahol 10-jol
Значење неких речи: тренер-ho sin sul носилац црног појаса-jo dan đa црни појас-huk de узвик-kijap наставак борбе након прекида-kesok ломљење-kjupka став мирно-čeriot почетак борбе-siđak