Školski brod Jadran - Training ship Jadran

15/10/2026

Свечани дочек новог Краљевског брода "Јадран" у тиватској луци 16. јула 1933. године...
⚓
Одлука о набавци школског једрењака "Јадран" донијета је у Београду, у јуну 1926. године, на другом састанку делегата поморске организације "Јадранска стража". Брод је требало да буде (и формално је био) поклон "Јадранске страже" Ратној морнарици Краљевине СХС.
Ко је колико допринио за куповину најљепшег брода наше Краљевске ратне морнарице и ЈРМ?
1. Србија 617.303 дин. (54%)
2. БиХ 310.850 дин. (27%)
3. Хрватска 130.631 дин. (11%)
4. Македонија 49.995 дин. (4%)
5. Словенија 31.793 дин. (3%)
6. Црна Гора 1.500 дин. (1%)
УКУПНО: 1.142.072 дин.
(Према извјештају о новчаном доприносу по обласним одборима „Јадранске страже“ за куповину школског једрењака „Јадран“ објављеном у Гласнику Јадранске страже за јануар 1929, стр. 28). Наравно, ријеч је о обласним одборима на територијама данашњих држава, које у оно вријеме нису постојале. Поређења ради, обласни одбори из читаве Хрватске (Сплит, Дубровник, Сушак, Загреб, Карловац и Осијек) приложили су 130.631 дин, док је само Београдски одбор приложио 150.000....
Будући да је коначна цијена брода, исплаћена бродоградилишту у Хамбургу, износила 8.407.830 дин (или 622.743 тадашње њемачке рајхс-марке), остатак новца (отприлике седам осмина цијене) обезбијеђен је из средстава од ратних репарација које је Њемачка била обавезна да плати због разарања Србије у Првом свјетском рату. Такође, значајну суму за градњу „Јадрана“ из личног фонда приложио је Краљ Ујединитељ.
У своју матичну луку Тиват краљевски брод "Јадран" свечано је упловио 16. јула 1933. године у 10 часова прије подне...
⚓
Опширније:
https://www.vijesti.me/.../kako-je-prije-90-godina-u...
#ШколскиЈедрењакЈадран

14/10/2026

NEDAMO JADRAN!

Ne damo ono što je naše dušom vezano za more.

Ne damo prkos Boke.
Ne damo ponos mornara.
Ne damo san svakog djeteta koje je gledalo bijela jedra u Tivtu i poželjelo da postane pomorac.

Neki misle da mogu da nam uzmu brod papirom.
Ne mogu. Jer Jadran nije papir. Jadran je zavjet.

Zavjet da ostajemo svoji.
Zavjet da čuvamo svoje.

Nijesmo potpisali. Nećemo potpisati.
Jer more se ne potpisuje. More se brani.

Stojimo zajedno. Mirno, prkosno, crnogorski.

NEDAMO JADRAN!

20/09/2026

ШБ „Јадран“ купљен je за нашу Краљевску ратну морнарицу, изграђен је у Њемачкој српским новцем (готово 90% цијене), а од свога доласка у Краљевину Југославију до данас највише времена провео је везан за Боку Которску (Тиватски арсенал је кроз читав XX вијек једини имао капацитете за одржавање школског једрењака „Јадран“)...
Бестидне претензије Хрватске на овај брод немају никакво правно нити морално утемељење, већ се заснивају искључиво на УЦЈЕЊИВАЧКОМ потенцијалу Хрватске пред приступ Црне Горе у ЕУ.
⚓
Мјеста гдје можете потписати петицију да Краљевски брод „Јадран“ остане код куће, у Боки Которској:
#Јадран1933Петиција
⚓
Више информација на страници организатора петиције:
Miholjski Zbor

20/09/2026

Crna Gora ide u Zagreb da pregovara o brodu za koji tvrdi da je njen
Od crnogorskog simbola do pregovaračkog stola u Zagrebu, spor o „Jadranu“ ulazi u novu fazu

Autor:
Vladimir Vuković
16.09.2026.


PODGORICA – Crnogorska delegacija otputovaće 9. oktobra u Zagreb na prvi sastanak dvije komisije koje treba da razgovaraju o sudbini školskog broda „Jadran“, čime se zvanična Podgorica našla u neobičnoj poziciji – da u glavnom gradu Hrvatske pregovara o brodu za koji godinama tvrdi da je legalno i legitimno vlasništvo Crne Gore.

Kako javljaju crnogorski mediji, delegaciju će predvoditi ministar odbrane Dragan Krapović, koji poručuje da ni njegov stav ni stav Vlade Crne Gore o vlasništvu nad „Jadranom“ nijesu promijenjeni.

„Mi smo namjerni da te razgovore obavimo na jedan prijateljski, dobrosusjedski, saveznički način, u dobroj vjeri da možemo doći do nekih zajedničkih, održivih rješenja koja neće ugroziti ono što je kontinuitet stava svih crnogorskih vlada do sada“, rekao je Krapović.

Upravo tu se, međutim, otvara glavno pitanje: ako Podgorica smatra da je „Jadran“ njeno nesporno vlasništvo, šta je onda predmet pregovora i zbog čega prva runda razgovora počinje upravo u Zagrebu?

Krapović je još u maju 2024. izričito tvrdio da je „Jadran“ „potpuno legalno i legitimno u vlasništvu države Crne Gore“ i da o tome „ne može biti nikakvih pregovora“. Danas, nešto više od dvije godine kasnije, crnogorska komisija ipak putuje u Hrvatsku kako bi upravo o statusu tog broda razgovarala sa hrvatskom stranom.

Zagreb, sa druge strane, svoj stav ne skriva. Hrvatska insistira da „Jadran“ pripada njoj, a njeno Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova je 22. jula javno navelo i „vraćanje školskog broda Jadran“ među pitanjima čije rješavanje smatra važnim za završetak pristupnih pregovora Crne Gore sa Evropskom unijom.

To cijeloj priči daje mnogo širi politički kontekst od običnog bilateralnog spora o jednom brodu. Zagreb je status „Jadrana“, zajedno sa pitanjima Morinja, Prevlake, ratne odštete i drugim zahtjevima, uveo u paket otvorenih pitanja koja direktno povezuje sa evropskim putem Crne Gore. Hrvatska je kao članica EU već koristila mogućnost da uspori pojedina pregovaračka poglavlja Podgorice.

Krapović je odbacio mogućnost da brod plovi pod dvije zastave, naglašavajući da priroda vojnih i školskih brodova to ne dozvoljava.

„Što se tiče zajedničkog upravljanja brodom, što se tiče eventualno zajedničkih obuka, mi smo i dan-danas otvoreni za takvu mogućnost. Međutim, priroda ratnih, školskih, vojnih brodova je takva da on može ploviti samo pod jednom zastavom“, poručio je crnogorski ministar odbrane.

Ni o mogućem konačnom rješenju nije želio da govori prije početka pregovora.

„Ne bih trčao pred rudu i prije nego što razgovore obavimo izlazio sa eventualnim rješenjima“, kazao je Krapović.

Tako će Crna Gora, koja je sopstvenu komisiju formalno osnovala sa obrazloženjem da je „Jadran“ njen „kulturno-istorijski i vojni simbol“, sada u Zagrebu sjesti za sto sa državom koja ne samo što polaže pravo na isti brod, već je njegov „povratak“ uvrstila među zahtjeve koje otvoreno povezuje sa evropskim integracijama Podgorice.

Poslije zagrebačkog sastanka očekuje se da naredna runda razgovora bude održana u Crnoj Gori. Do tada ostaje suštinska dilema crnogorske politike: kako se od tvrdnje da o vlasništvu nad „Jadranom“ „nema pregovora“ stiglo do toga da se o njegovoj sudbini pregovara – i to najprije u Zagrebu.

16/09/2026

ОБАВЈЕШТЕЊЕ !!!
Петиција за школски брод „Јадран“ се наставља...
Од прекјуче сви заинтересовани петицију могу да потпишу у Подгорици у кафеу „Вентуро“.
Ове недјеље покренућемо и електронску петицију, за све оне који до сада нијесу успјели дати свој глас да сачувамо овај јединствени симбол поморства у Црној Гори.
Петицију и даље можете потписати на сљедећим мјестима:
— Котор, у ресторанима „Моја кафаница“ и ресторану „Бастион“;
— У Мјесној заједници Ораховац и кафе-бару „Ћакула“ у Зеленици ;
— Херцег Нови:
Наш штанд преко пута „Градске кафане“ ујутру од 08-11 и увече од 18-21 сат, још данас и сутра,
Ресторан „Тропико“,
Фирма „Бокић доо“,
Фризерски салон „Срећко“;
— Игало, Експрес ресторан;
— У Ђеновићима и Кумбору се јавити Слободану Слобу Касалици,
Мјесна заједница Ђеновићи (радним данима);
— Баошићи:
Ресторан Рибарска задруга,
Кафе бар „Давид“,
Ресторан „Јединица“ ,Сава Дамјановића нашег Грбљанина,
— Бијела:
Ресторан „Ђардин“,
Месна заједница Бијела,
Фризерски салон „Панорама“;
— Рисан: Младен Кривокапић
— Грбаљ:
Ресторан „Грбаљ“ код браће Гиљача,
Кафитерија на улазу у ХДЛ „Лаковић“, и можете се јавити Петру Радановићу, Деју Штилету, Иву Бајковићу и Перу Ерцеговићу;
— Тиват:
Хол општине Тиват,
Кафе „Ла туа каса“,
Ресторан „Златно сидро“ Градиошница код Јола Перовића,
Можете се јавити дирекно на наше контакт бројеве (Miholjski Zbor):
— Кртоли, Ресторан „Пергола”,
— Никшић:
Ресторан „Дурмитор“,
Кафе „Атос”, iли се јавити Мому Зечевићу или Саши Зејаку.
Јављамо све градове, и локације у њима, које отворимо на даље...
Петиција је отворена наредних 20 дана.
Потпишимо се, сачувајмо Јадран.
Молимо све чланове и пријатеље Михољског Збора али и све слободоумне грађане Црне Горе , да својим потписом дају допринос и једно велико НЕ сулудој и уцјењивачкој политици сусједне Хрватске, њиховим неразумним и бестидним захтјевима и потраживањима…
Позивамо вас да се прикључите у подршци петицији „Да Јадран остане кући“!!!

06/09/2026

26/08/2026

Цијела посада шб „Јадран“ потписала је петицију којом ћемо заштитити легендарни једрењак од предаје Хрватској.
Потписивање петиције почело је на Дан брода „Јадран“ (Преображење 19. августа 2026) на градском шеталишту Пине у Тивту.
⚓
О „Јадрану“ нема „преговора“: уколико таква неправда буде услов за приступање ЕУ — нека се зна да је нама „Јадран“ важнији, јер то је питање историјског насљеђа, националног поноса, правде и принципа...
⚓
Од данас ће и грађани Никшића моћи да потпишу петицију која ће бити постављена у Карађорђевој улици у кафеу „Атос“, и ресторану „Дурмитор“ у улици Баја Пивљанина...
⚓
Извор фотографије, опширније:
www.facebook.com/share/p/1BnyGdZMys/
#Јадран1933Петиција

25/08/2026

Историја српског поморства
20 ч. ·
Срби нису дали дупло више новца за ШБ „Јадран“ од свих осталих у Југославији, ни три, ни пет пута више — него равно ПЕТНАЕСТ пута више!
У Словенији, Хрватској, БиХ, Црној Гори и Македонији заједно за куповину „Јадрана“ прикупили су 524.769 дин, а Србија је прикупила и дала 7.883.062 дин.
У процентима то изгледа овако: Србија је обезбиједила 93,76% средстава, а сви остали заједно 6,24%.
Дакле, Србија је за куповину Краљевског брода „Јадран“ дала ПЕТНАЕСТ (15) пута више новца од свих осталих у Југославији скупа!..
(Детаљну спецификацију види на крају овог текста.)
⚓
Према „џентлменском“ договору између Србије и Црне Горе, како је називан у црногорској штампи тих дана (љето 2006), брод је остао у Тивту, јер је то његова прва лука у у којој је провео највише времена (45 од 93 године, на другом мјесту Сплит са 30-ак година). Црногорска штампа је такође писала да је Србија по том договору задржала право да брод користи у церемонијалне сврхе и за обуку кадете београдске Војне академије (што је и користила до 2011)...
⚓
Ово је свакако најприродније рјешење и зато што је управо за Боку Которску везано 90% историје српског поморства. Међу Бокељима Срби су одувијек најбројнији, па и на посљедњем попису (на другом су мјесту Црногорци).
Навешћу само пет примјера (остале потражите међу фотографијама на нашој страници):
1) У 19. вијеку, када Подгорица, Бања Лука. Ниш, Нови Сад и Београд нису имали ни једну једину цркву посвећену оснивачу српске цркве Св. Сави, Бока Которска их је имала чак 7.
2) Српска народна странка на Приморју је непрекидно држала локалну власт у свим општинама Боке од свога оснивања 1879. до Уједињења 1918.
3) Српска поморска закладна школа основана је у Херцег Новом 1855. године као најстарија национална поморска школа на источној обали Јадрана (Хрвати ће нпр. питање понарођења поморских школа покренути тек 40 година касније, до када ће Српска поморска школа, по ријечима њеног управитеља Тома К. Поповића „дати Боки Которској већ лијепу киту својих поморских капетана“.
4) Први Србин и Јужни Словен који је опловио свијет био је Бокељ капетан Стеван Вукотић (1826). Тридесетак година касније свијет ће, као други Јужни Словен, опловити и Иво Визин, такође Бокељ, али Хрват...
5) Најпознатији српски поморци и бродовласници били су управо Бокељи, попут нпр. адмирала грофа Марка Војновића (1750–1807), једнога од оснивача и првих заповједника Црноморске флоте Руског царства, или Спиридона Гопчевића (1809–1861), највећег приватног бродовласника Хабзбуршке монархије.
⚓
Није стога залуд пјевао књаз Никола Петровић-Његош:
„...Без Боке је српство било
Ка' невјеста без ђердана,
Или момак без челенке,
Ил' без коња од мегдана.
Ах, дивна је српска Бока! –
Може Босфор да засрами!
На свој земној површини
Чиме она да се сравни?...“
(Књаз Никола I Петровић-Његош, "Пјесник и вила", Цетиње, Државна штампарија, 1892, стр. 113-114)
⚓
Матерњи језик Боке Которске према попису становништва из 2023. године:
Општина Х. Нови: 1. српски 57,6%, 2. црногорски: 22,2%...
Општине Котор: 1. српски 43,6%, 2. црногорски 39,3%...
Општина Тиват: 1. српски 40,5%, 2. црногорски 32%...
Општина Будва: 1. српски 43,7%, 2. црногорски 27,8%...
(Извор: Монстат)
⚓
ШБ „Јадран“ значи много свим Бокељима — и Србима, и Црногорцима, и Хрватима. И они се данас боре да га сачувају. То је питање националног поноса!
Они пак у Црној Гори којима „Јадран“ ништа не значи и који би га дали у замјену за „европску перспективу“ срећом су малобројни, попут министра вањских послова Ервина Ибрахимовића, који се усуди да „Јадран“ у Тивту пет пута у једном дану (14. 1. 2025) назове „хрватским школским бродом“, иако се хрватска застава на њему није вила ни један секунд за 93 године историје брода?!..

19/08/2026

Pokrenuta peticija: Traže da „Jadran” ne „otplovi” za Hrvatsku
Iz Savjeta NVO Boke kotorske poručili da je na osnovu “nepobitnih dokumenata” poznato ko je naručio “Jadran”, kojim finansijskim sredstvima je plaćen, u čiju čast je naručen, te za koju ratnu mornaricu i državu je izgrađen


Zagreb vraćanje broda nameće kao jedno od otvorenih pitanja u odnosima s Crnom Gorom: “Jadran, Foto: Biljana Matijašević
Zagreb vraćanje broda nameće kao jedno od otvorenih pitanja u odnosima s Crnom Gorom:
Pred 19. avgust - Dan školskog broda “Jadran”, Savjet NVO Boke kotorske juče je u Tivtu pokrenuo potpisivanje peticije kojom se od crnogorskih vlasti traži da taj vrijedni jedrenjak oldtajmer ni u kom slučaju ne ustupe Hrvatskoj, već da ostane u Tivtu i Crnoj Gori.

Hrvatska potražuje od Crne Gore “Jadran”, koji je za Kraljevsku mornaricu Jugoslavije izgrađen 1933. godine u Njemačkoj. Zvanični Zagreb poručuje da je u pitanju hrvatski brod, koji mora bti vraćen u Split gdje je proveo većinu vremena tokom postojanja SFRJ - u tamošnjoj ratnoj luci “Lora”, Jugoslovenske ratne mornarice.

Crna Gora, međutim, pozivajući se na istorijske okolnosti oko raspada SFRJ 1991. i Sporazum o pitanjima sukcesije bivše Jugoslavije koji su 2001. godine potpisale sve bivše jugoslovenske republike i tadašnja Savezna Republika Jugoslavije u ime Srbije i Crne Gore, smatra da joj atraktivni stari jedrenjak danas potpuno legalno pripada. Ministarstvo odbrane Crne Gore je još i rezolutnije, poručujući da oko toga ne može biti pregovora s Hrvatskom.

Zvanični Zagreb ne odustaje od “Jadrana” i vraćanje tog broda nameće kao jedno od tzv. otvorenih pitanja u odnosima s Crnom Gorom.

Iz Savjeta NVO Boke kotorske - koji je lani u Tivtu priredio i okrugli sto na temu istorijskih okolnosti oko nabavke i gradnje školskog jedrenjaka, te kasnije višedecenijske upotrebe “Jadrana” u Jugoslovenskoj ratnoj mornarici - juče su saopštili da su organizovali potpisivanje peticije građana sa zahtjevom da “Jadran” ostane u Crnoj Gori.

“U osvit devedeset i trećeg rođendana školskog broda (ŠB) ‘Jadran’ i njegove, i dalje neizvjesne, sudbine Savjet NVO Boke kotorske u saglasju sa svim svojim konstitutivnim NVO organizacijama i maksime pod kojom nastupamo ‘Super omnia veritas – istina iznad svega’, donio je odluku o raspisivanju i organizovanju javnog i dobrovoljnog izjašnjavanja - peticije svih građana Boke kotorske i Crne Gore u cilju zadržavanja ŠB ‘Jadran’ u Tivtu, ili, preciznije rečeno - tamo gdje mu je i mjesto”, naveli su oni.

Iz Savjeta NVO Boke kotorske rekli su da je na osnovu “nepobitnih dokumenata” poznato ko je naručio “Jadran”, kojim finansijskim sredstvima je plaćen, u čiju čast je naručen, te za koju ratnu mornaricu i državu je izgrađen.

Kažu da je takođe poznato da je državi Crnoj Gori “Jadran” pripao potpuno legalno u skladu s opštevažećim i opšteprihvaćenim teritorijalnim kriterijumom “uti possidetis” koji je primijenjen u raspodjeli nepokretne i pokretne imovine bivše zajedničke države SFRJ, po kojem je izvršena i podjela vojne imovine i koji, tvrde, ni u čemu nije favorizovao Crnu Goru, naprotiv.

“Sve naprijed navedeno su razlozi koji su nam dali snagu i pokrenuli da branimo ne samo svoje pravo i svoj interes, nego prije i iznad svega da branimo vanvremenske ljudske vrijednosti - istinu i pravdu. Isto nas je podstaklo i da pomoć u tome potražimo i od vas građana, sigurni da vas vode isti principi i sistem vrijednosti”, istakli su iz Savjeta NVO Boke kotorske, dodajući da će spisak za podršku da “Jadran” ostane u Crnoj Gori, za sve koji su voljni da daju podršku ovoj akciji, biti dostupan na portirnici Opštine Tivat.

Naveli su da će u srijedu (19. avgusta), na zvaničan rođendan jedrenjaka, na Pinama biti postavljen štand na kom će biti organizovano javno i svečano potpisivanje peticije (u periodu od 18 do 22 sata) “u cilju njegovog zadržavanja na sidrištu kom i pripada - u Tivtu”.

“Potpisivanje ove peticije i javno izjašnjavanje slobodnih građana Crne Gore biće organizovano i dostupno na cijeloj teritoriji naše države”, piše u saopštenju Savjeta NVO Boke kotorske.

Povodom Dana školskog broda “Jadran”, Ministarstvo odbrane i Mornarica Vojske Crne Gore priredili su više događaja. Tako su minulog vikenda organizovani “Dani otvornih vrata” na jedrenjaku, kog je tom prilikom posjetila najšira publika koja se u razgovoru s posadom broda mogla upoznati s tehničkim karakteristikama i istorijatom “Jadrana”.

U nedjelju je u akvatorijumu tivatskog zaliva održana tradicionalna regata školskog broda “Jadran” u organizaciji posade tog jedrenjaka i Jedriličarskog kluba “Delfin” iz Tivta. Jedrilo se oko Tunje, Gospe od Milosti i Svetog Marka, a regata je okupila 19 posada. Posebnu pažnju privuklo je prvo učešće tradicionalne drvene barke “šljuka”, s posadom Mornarice VCG i školskog broda “Jadran”, u klasi “ojedrene barke”. Najbrži brod regate bio je krstaš “Auckland”, sa skiperom Dimitrijem Gedulanovim, a proglašenje pobjednika i dodjela nagrada najboljima po klasama upriličeni su na palubi “Jadrana”, na Pinima.

U spomen na 19. avgust 1933, kad je u luci Tivat tada novosagrađeni jedrenjak zvanično upisan u flotnu listu Kraljevske mornarice Jugoslavije, u Tivtu će istog dana ove godine (srijeda) biti obilježen Dan školskog broda “Jadran”, svečanim prijemom, na brodu, za visoke zvanice iz političkog, vojnog i društvenog života Crne Gore.

Domaćini prijema biće komandant “Jadrana”, kapetan korvete Ivan Laković, i vršilac dužnosti komandanta Mornarice VCG, kapetan korvete Slobodan Tomašević.