Svet sporta

ŽELIMIR ĐŽAMBIĆ
Legenda KK ZLATIBORA.
Datum, petak 15. 5. 2015. pun je nekакvih petica i petnaestica, a ovde u Čajetini je, ipak, ostao u znaku broja 14. Tog dana, ovdašnji košarkaški klub koji se, kako drugačije, zove Zlatibor priredio je oproštajnu utakmicu jednom od svojih najboljih igrača Želimiru Džambiću Džambu.

Popularni Džambo koji je u klubu od još od vremena osnivanja, od početaka na betonskom igralištu u čajetinskom parku, 20 godina je, u kontinuetu, nosio dres "Zlatibora", i sve to vreme bio jedan od najboljih igrača. Mirna ruka, prepoznatljivi, elegantan ulaz pod koš i uvek, ali baš uvek, sportski odnos prema igri i protivniku učinile su Džambića istinskim velikanom košarke na Zlatiboru.

Čajetinci su znali kako da isprate svog dugogodišnjeg kapitena. Veterani Zlatibora, svi sa brojem 14 na leđima, podeljeni u plavu i belu ekipu odigrali su revijalni meč, Džambiću u čast. "Bele" je sa klupe vodio, prvi kapiten, Radomir Raković, sa druge strane na klupi "Plavih" svoje mesto je zauzeo Bata Lojanica, prvi trener Zlatibora. Iako su neki od njih uveliko zašli u godine, stari košarkaški majstori su pokazali da još uvek dobro vladaju loptom pa je publika imala priliku da vidi sijaset atraktivnih poteza.

Hala u Čajetini je i ovaj put bila dupke puna, a publika je aplauzima pozdravila sve one koji su deo sebe utkali u istoriju čajetinske košarke. Posle ove utakmice, usledio je revijalni meč između Zlatibora i Borca iz Čačka na kojoj je Džambić, posle mnogo godina, ponovo zaigrao za prvi tim i poslednji put obukao dres sa brojem 14. U momentu kada je semafor pokazao 14. minut i 14. sekund, vreme je stalo, a Džambić je uz ovacije publike napustio teren i svoj dres predao predsedniku kluba Rajku Pelveroviću.

Koliko je veliko nasleđe koje Džambić ostavlja iza sebe, najbolje se videlo prilikom zajedničkog fotografisanja na terenu sportske hale u Čajetini. KK Zlatibor je u prošloj sezoni ostvario najveći uspeh u istoriji kluba, plasirao se u Drugu ligu, a ono što je verovatno najvažnije je što klub trenutno ima popunjene sve kategorije, što znači da preko stotinu dece trenira košarku. Slike veterana i podmladka su verovatno najbolji prikaz svega onoga što je dragoceno u ovom klubu.

Član upravnog odbora KK Zlatibor Marko Luković podsetio se vremena kad je mu je Džambić bio trener - Bio je uzor svima nama koji smo trenirali košarku. Vodio nas je na pripreme brinuo o nama kao o rođenoj deci. Postavljao se ne samo kao trener, već i pedagog i zato je insitirao na tome da nas kroz sport nauči nekim univerzalnim ljudskim i životnim vrednostima. Uostalom, on sa njima živi ceo svoj život - rekao je Luković.

Radovan Rašo Smolović jedan od košarkaša koji su ove godine ostvarili najveći uspeh u istoriji kluba priznaje da je ostao bez reči posle svega što je video večeras. Nemam šta da kažem, stvarno. Samo, svaka čast!"

Aleksandar Džambasović, jedan od navijača koji verno prate "Zlatibor" dao je svoje viđenje oproštajne utakmice - Pre svega Džambo je najbolji košarkaš među advokatima, najmlađi matorac među nama klincima i, umalo da zaboravim, nosilac najznačajnijih brkova naše košarke - prokomentarisao je on.

Posle sportskog dela, oproštajna proslava je nastavljena u obližnjem restoranu, uz muziku, piće i sve što ide uz to. Kažu da je Džambo i ta tom terenu pokazao vrhunsko umeće i zalaganje.

Možda se pitate zašto nismo glavnog junaka pitali za utiske. Znate, novinari su u suštini dosadna bića, stalno nešto zapitkuju, u svojoj radoznalosti znaju ljudima i da pokvare zabavu. Svim onim što je dao klubu i košarci, Želimir Džambić je zaslužio da uživa u toj večeri, a mi nismo hteli da smetamo. Kad se sve završilo nismo uspeli da ga nađemo.

Nije da se nismo raspitivali, ali nam ljudi rekoše da je otišao u legendu!

MLADEN KRSTAJIĆ
Mladen Krstajić (Zenica, 4. mart 1974) bivši je srpski fudbaler a sadašnji fudbalski trener.
Klupska karijera
uredi
Krstajić je ponikao u mlađim kategorijama Čelika iz Zenice (1984–1992), a u jeku ratnih sukoba 1992. godine dolazi u Kikindu.[2] Kao seniorski fudbaler je debitovao u Senti odakle nakon pola godine prelazi u OFK Kikindu, koja je u to vreme bila član Prve B lige.

Nakon zapaženih partija u dresu Kikinde, interesovanje za njega su pokazali Partizan i Crvena zvezda. Krstajić se odlučio za Partizan, klub za koji je navijao. Uskoro postaje prvotimac "crno-belih" i igra na poziciji levog beka, a kasnije prelazi na poziciju štopera. S Partizanom osvaja tri titule prvaka (1995/96, 1996/97, 1998/99) i jedan nacionalni kup (1997/98). Iz tog perioda ostala je upamćena njegova partija protiv Rijeke u kvalifikacijama za Ligu šampiona 1999/00, kada je sa dva gola doneo pobedu Partizanu od 3:1.[3]

U leto 2000. godine Krstajić dobija poziv iz Nemačke i prelazi u Verder Bremen gde sa uspehom nastupa četiri sezone a u sezoni 2003/04. osvaja sa timom iz Bremena „duplu krunu“ (Bundesligu i nemački Kup). Već naredne sezone postaje član Šalkea za koji nastupa narednih pet sezona i postaje kapiten.[4] Za sve vreme provedeno u Nemačkoj, Krstajić je izgradio status jednog od najboljih odbrambenih igrača Bundeslige.

U junu 2009. se vratio u Partizan.[5] U prvoj sezoni sa klubom je osvojio još jednu titulu prvaka, dok je u drugoj osvojio „duplu krunu“ (prvenstvo i kup) i izborio plasman u grupnu fazu Lige šampiona.

Reprezentacija
uredi
Za reprezentaciju SRJ, SCG i Srbije je odigrao 59 utakmica i postigao dva gola. Debitovao je 5. septembra 1999. u kvalifikacijama za EP 2000 protiv BJR Makedonije (3:1) u Beogradu. U kvalifikacijama za SP 2006 bio je standardni član „čuvene odbrambene četvorke“ (Nemanja Vidić, Mladen Krstajić, Goran Gavrančić i Ivica Dragutinović) koja je u kvalifikacijama primila samo jedan pogodak.

Nakon neuspeha reprezentacije Srbije i Crne Gore na SP 2006, najavio je povlačenje iz reprezentacije, ali je na nagovor predsednika FSS Zvezdana Terzića i selektora Havijer Klementea, pristao da pomogne novoformiranoj reprezentaciji Srbije u kvalifikacijama za EP 2008, a potom je odigrao i nekoliko susreta u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi.

ALEKS DUŠEBAEV & TALANT DUŠEBAEV.
Sin i otac..

PETA GODINA OD KADA NIJE SA NAMA
🙏 MILENKO SAVOVIĆ 🙏

*** INTER MILANO (2002/03) ***

*** JUVENTUS (2002/03) ***

*** DEPORTIVO LA KORUNJA (2000) ***

NIKOLA BERTI
Nikola Berti (Nicola Berti) je bivši italijanski fudbaler i legenda milanskog Intera, poznat po svojoj neverovatnoj energiji, izdržljivosti i harizmi na terenu i van njega.
Najvažnije iz karijere:
Inter Milano (1988–1998): U Interu je proveo čitavu deceniju, odigrao preko 300 utakmica i postao miljenik navijača. Bio je ključni igrač u osvajanju istorijskog "Scudetta" 1989. godine, kao i dva Kupa UEFA (1991. i 1994.), postigavši golove u oba finala.
Reprezentacija Italije: Sa "Azurima" je osvojio bronzu na Svetskom prvenstvu 1990. i srebro 1994. godine. Ukupno je upisao 39 nastupa.
Ostali klubovi: Karijeru je počeo u Parmi, igrao za Fiorentinu, a u poznoj karijeri nastupao je za Totenhem, Alaves i australijski Northern Spirit.
Zanimljivosti:
"Kralj žurki": Zbog svog burnog društvenog života u Milanu dobio je nadimak "Kralj žurki", a o njegovim proslavama i danas kruže legende.
Veliki rivalitet: Ostao je upamćen po izjavi: "Bolje je biti poražen nego biti navijač Milana", čime je učvrstio status ikone kod navijača Intera.
Današnja uloga: Trenutno radi kao ambasador kluba Inter širom sveta.

*** FK ŽELJEZNIČAR SARAJEVO (1974/75) ***
-Čobo Janjuš , Hajrudin Saračević , Dragan Glamočak , Božidar Janković , Džemal Šerbo , Nedim Dautović.
-Ranko Djordjić , Dragoljub Galonja , Branislav Berjan , Milomir Odović , Slobodan Kojović.

DAMIR ČAKAR (1995).

BRANISLAV IVANOVIĆ & NIKOLA MALBAŠA
Partizan-OFK Beograd (2003).