10/06/2026
"Koga boli qu**ac"
Pričam s jako puno ljudi i imam dojam da smo kao društvo preopterećeni s tim tko što misli o nama i to nas koči u svim sferama života, i poslovno i privatno. Strah i sram od neuspjeha, strah od mišljenja ljudi koje uopće ne poznajemo...
Budimo realni, nikog ne boli qu**ac za vas i što radite o životu. Neće vam pomoći, neće vam odmoći, nije im u interesu, ali će definitivno pričati što god vi radili ili ne radili jer treba nekako ispuniti vrijeme uz kavu i cigaretu.
Imaš 5-10-25kg viška, nisi sretan/na, nisi zdrav/a, ali nećeš početi jer te sram što će drugi ljudi reći kako izgledaš ili kako nešto ne možeš? A nije te sramota da tako i ostane?
Ja sam cijelo djetinjstvo i pubertet bila debela, bila jedina djevojčica u svojoj školi koja je nosila hlače jer u haljinu nije stala, djevojčica koju su svi ismijavali, plakala danima u sobi i mrzila samu sebe. Dok jednom nisam krenula trčati svaki dan u šumu da me nitko ne vidi...
Što bi bilo da nisam? I dan danas bih mrzila samu sebe. Ali sam odabrala drugačiji put, odlučila sam biti dobra prvo sebi da bih mogla pomoći drugima. A sad svi oni što su pričali o meni, i dalje mogu slobodno pričati, ali drugačiju priču. I sad mene boli qu**ac.
Zašto se ne bismo pitali, što ću ja reći i misliti sama o sebi ako ostanem nezadovoljna cijeli život koji je predamnom? Što će o meni pričati moj sin? To je bitno.
Od tuđih mišljenja se ne živi. Osobno imam možda 5 ljudi do kojih mi je stalo u životu i kojima je možda stalo do mene. Svi ostali su samo u prolazu, ionako će umrijeti kao i ja. Pa onda bolje da živim život koji meni odgovara i da sam ja sretna, a ne da zadovoljim druge, što je ionako nemoguće.
Bitno je da ste dobri ljudi, da ste sretni, da radite na sebi, da nikome ne želite niti ne činite zlo, da pomognete kome možete, a kome ne možete, niti mu ne odmažete.
I život će proći, vi ćete umrijeti, drugi što su pričali će umrijeti. Doći će neki drugi što će pričati.
I koga boli qu**ac?
